Ubrzala inflacija u eurozoni

Prema preliminarnoj procjeni Eurostata, godišnja inflacija u eurozoni u julu je porasla sa 2,8 na 2,9 odsto. U odnosu na jul prošle godine, kada je iznosila dva odsto, rast cijena sada je brži za 0,9 procentnih poena.

Razlika između najviše i najniže stope inflacije među članicama eurozone dostigla je 3,6 procentnih poena. Hrvatska se našla među pet država sa najvećim rastom cijena, dok je inflaciju na nivou cijele monetarne unije ponovo ubrzalo snažno poskupljenje energenata.

Podaci po državama, međutim, pokazuju da članice monetarne unije u ljetnje mjesece ulaze sa veoma različitim intenzitetom inflatornih pritisaka.

Litvanija na vrhu, Estonija sa najnižom stopom

Najviša godišnja inflacija procijenjena je u Litvaniji, gdje su cijene u julu bile 5,6 odsto više nego u istom mjesecu prošle godine. Slijede Bugarska sa 4,1 odsto, Kipar sa četiri, Španija sa 3,8 i Hrvatska sa 3,6 odsto.

Na drugom kraju liste nalazi se Estonija sa inflacijom od dva odsto. Relativno niske stope zabilježene su i na Malti, 2,1 odsto, u Francuskoj 2,4, Letoniji 2,5, kao i u Austriji i Finskoj, po 2,6 odsto.

Raspon između Litvanije i Estonije iznosi 3,6 procentnih poena, što ukazuje na izražene razlike u kretanju cijena unutar monetarne unije.

Iako Evropska centralna banka cilja inflaciju od dva odsto u srednjem roku, taj cilj odnosi se na eurozonu kao cjelinu, a ne pojedinačno na svaku državu. Velike nacionalne razlike ipak otežavaju procjenu jedinstvene monetarne politike, jer iste kamatne stope važe i za zemlje sa inflacijom od dva odsto i za one u kojima ona prelazi pet odsto.

Hrvatska među pet država sa najvećom inflacijom

Hrvatska je sa stopom od 3,6 odsto imala petu najveću inflaciju među članicama eurozone.

Ipak, hrvatski podaci istovremeno pokazuju usporavanje rasta cijena. Inflacija je u toj zemlji smanjena sa 4,2 odsto u junu na 3,6 odsto u julu. Sličan pad zabilježen je u Grčkoj, sa 3,9 na 2,7 odsto, kao i u Austriji, sa 3,2 na 2,6 odsto.

Suprotno tome, inflacija je nastavila da raste u Litvaniji, sa 5,4 na 5,6 odsto, Španiji sa 3,6 na 3,8, Njemačkoj sa 2,4 na 2,8 i Francuskoj sa dva na 2,4 odsto.

Energenti ponovo glavni izvor pritiska

Ubrzavanje ukupne inflacije u eurozoni prvenstveno prati snažan rast cijena energenata. Energija je u julu bila deset odsto skuplja nego godinu ranije, nakon godišnjeg rasta od 8,5 odsto u junu.

Preokret je posebno vidljiv u poređenju sa julom prošle godine, kada su cijene energenata bile 2,4 odsto niže na godišnjem nivou.

Istovremeno, rast cijena hrane, alkohola i duvana usporio je sa 1,5 na 1,2 odsto. Usluge su poskupjele 3,3 odsto, nešto više nego u junu, dok je godišnji rast cijena industrijskih proizvoda bez energije ubrzao sa 0,7 na 0,9 odsto.

Bazna inflacija, iz koje su isključene cijene energije, hrane, alkohola i duvana, porasla je sa 2,4 na 2,5 odsto. To pokazuje da energenti jesu najizraženiji izvor pritiska, ali da inflacija nije ograničena samo na energetski sektor. Bankar