Србија јача ПВО: Стиже моћни систем?

То пише специјализовани војни магазин "Милитари Воч Магазин", позивајући се на извјештаје више локалних извора и најаве предсједника Србије Александра Вучића о скором потписивању нових уговора за јачање одбрамбених способности земље.

Тренутна структура противваздухопловне одбране Србије

Према оцјени овог магазина, Србија је међу европским државама које се у највећој мјери ослањају на ракетне системе земља-ваздух, што је посљедица ограничених ресурса, релативно мале ловачке авијације и потребе да се ваздушни простор штити прије свега копненим системима ПВО.

Како наводи "Милитари Воч Магазин", а преноси београдска "Политика" окосницу српске противваздухопловне одбране данас чини кинески систем HQ-22, односно његова извозна варијанта ФК-3, чије су испоруке Србији почеле у априлу 2022. године.

Поред њега, Војска Србије користи и кинеске системе HQ-17А, руске системе "Панцир-С", као и модернизоване варијанте совјетског С-125, система средњег домета који, упркос модернизацији, има ограничења у погледу мобилности и савремене употребе.

Политички и стратешки разлози за сарадњу са Кином

Вучић није прецизирао о којим системима је ријеч, нити ко ће бити добављач, али Милитари Воч Магазин оцјењује да постоји снажна основа за претпоставку да ће се даље јачање српске ПВО мреже ослањати управо на кинеску технологију. У том контексту магазин подсећа да је сарадња Београда и Пекинга у области противваздухопловне одбране већ добила стратешки значај увођењем HQ-22/ФК-3 у наоружање, што је Србију учинило првом европском земљом ван НАТО структура која је оперативно увела кинески систем те класе.

Према анализи Милитари Воч Магазина, избор Кине као партнера није само техничко, већ и политичко питање. Државе НАТО-а, оцјењује магазин, нуде ограниченији спектар копнених ПВО система, уз високе трошкове и знатно мањи простор за самостално управљање купљеном опремом. Истовремено, историјско искуство НАТО бомбардовања 1999. године, као и улога западних земаља у признавању једнострано проглашене независности Косова, чине западну опрему политички осјетљивим избором за Београд.

Кинески системи као алтернатива руском наоружању

Други кључни фактор је притисак Запада на Србију да не наставља веће набавке руског наоружања. Управо због тога, пише Милитари Воч Магазин, кинески системи се у Београду све више посматрају као реалистична алтернатива: технолошки напредна, политички мање ризична од руске опције и финансијски прихватљивија од западних решења. Та процјена посебно долази до изражаја у тренутку када Србија настоји да гради слојевиту ПВО мрежу, способну да одговори на пријетње од борбених авиона, крстарећих ракета, беспилотних летјелица и сложених ваздушних напада.

Могућа набавка система дугог домета HQ-9Б

Једна од могућности коју Милитари Воч Магазин издваја јесте набавка система HQ-9Б, кинеског система дугог домета који се у војним анализама често пореди са руским С-400. Србија је, како подсјећа магазин, у прошлости разматрала набавку напредних руских система С-300ПМУ-2 и С-400, а руски дивизион С-400 био је распоређен у Србији у октобру 2019. године ради заједничких вјежби. Тај потез је тада широко тумачен као прилика да се српске снаге ближе упознају са могућностима руског система.

Међутим, од куповине С-400 се, према оцјени Милитари Воч Магазин, одустало прије свега због снажног притиска Запада и претњи економским санкцијама. У том смислу, HQ-9Б би могао да попуни празнину у планираној структури српске противваздухопловне одбране, насталу након што су планови о набавци руских система дугог домета практично стављени по страни. Магазин наглашава да непотврђени локални извјештаји указују на значајно интересовање Министарства одбране за овај систем, али да за сада нема званичне потврде да ће управо HQ-9Б бити предмет новог уговора.

Опција проширења постојећих система ФК-3

Друга могућност, према истом извору, јесте набавка додатних јединица система HQ-22, чиме би Србија проширила покривеност територије и учврстила постојећи слој средњег домета.

Такав сценарио био би логичан наставак већ започетог процеса увођења кинеских система у српску ПВО, посебно ако се има у виду да је HQ-22 могао да послужи као први корак у упознавању Војске Србије са кинеском технологијом, командним рјешењима и логистичким моделом.

Ограничења напреднијих кинеских система

Иако Кина располаже и напреднијим системима од HQ-9, попут HQ-19 и HQ-29, Милитари Воч Магазин оцјењује да је мало вјероватно да би они били предмет српског интересовања, јер су намијењени прије свега одбрани од стратешких балистичких ракета. Главне претње које се у српском случају узимају у обзир другачије су природе: борбена авијација, крстареће ракете, ракете лансиране из ваздуха и беспилотне летјелице.

Serbia to Acquire More Chinese Air Defence Systems: Long Range HQ-9B a Leading Option

The Serbian Defence Ministry is planning to procure new air defence equipment from China, according to reports from multiple local sources, as President Aleksandar...

— Military Watch Magazine (@MilitaryWatchM) April 23, 2026

Посебан значај ове могуће набавке огледа се у ширем контексту модернизације Војске Србије. Београд посљедњих година настоји да комбинује различите изворе набавке — кинеске ПВО системе и беспилотне летјелице, руске системе кратког домета, западне радаре и француске авионе "рафал". Такав приступ одражава тежњу Србије да задржи војну неутралност и избегне потпуну зависност од једног добављача, али истовремено отвара сложено питање интеграције различитих технолошких стандарда у јединствен одбрамбени систем.

Регионални значај и потенцијални утицај

Уколико се најаве о новим уговорима покажу тачним, Србија би могла да уђе у нову фазу изградње слојевите противваздухопловне одбране. За Београд би то значило јачање одвраћања и већу самосталност у заштити ваздушног простора, док би за регион то био још један сигнал да се војни баланс на Балкану све више обликује кроз набавку високотехнолошких система изван западног безбједносног круга.