PENZIJSKI SISTEM FBiH PRED VELIKIM IZAZOVOM: Troškovi penzija rastu gotovo tri puta brže od naplate doprinosa

 Podaci o penzijama i naplati doprinosa u FBiH za septembar 2025. i 2026. otvaraju ozbiljna pitanja o finansijskoj održivosti penzijskog sistema, efikasnosti naplate javnih prihoda i odgovornosti institucija koje upravljaju tim procesima, piše Patria.

Prema podacima Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u septembru 2026. godine penziju je primilo 473.402 korisnika, za šta je bilo potrebno približno 372,9 miliona KM. Godinu ranije, u septembru 2025., penziju je primalo 461.857 korisnika, a za isplatu je bilo potrebno oko 314,5 miliona KM.

S druge strane, prema podacima Porezne uprave FBiH - koje smo uzeli kao osnovu ovog poređenja, naplata doprinosa za PIO povećana je sa 255,45 miliona KM u septembru 2025. na 272,42 miliona KM u septembru 2026, piše Patrija.

Brojevi ukazuju na nesrazmjer između rasta potrebnih sredstava za isplatu penzija i rasta naplate doprinosa. To nije pitanje koje bi nadležne institucije smjele ignorisati.

U samo godinu broj penzionera povećan je za 11.545, odnosno približno 2,5 posto. Međutim, sredstva potrebna za isplatu penzija povećana su za 58,4 miliona KM, što predstavlja rast od približno 18,6 posto. Istovremeno, naplata doprinosa za PIO povećana je za oko 17 miliona KM, odnosno 6,6 posto.

Razlika između potrebnih sredstava za penzije i naplaćenih doprinosa povećana je sa približno 59,1 milion KM na 100,5 miliona KM, što je povećanje od oko 41,4 miliona KM za samo godinu dana.

Ovakav trend zahtijeva jasno i argumentovano objašnjenje Vlade FBiH, Porezne uprave FBiH i Federalnog zavoda PIO/MIO.

Važno je naglasiti da ova razlika sama po sebi ne predstavlja konačan obračun deficita penzijskog sistema. Za takav zaključak potrebno je utvrditi ukupne prihode i rashode, transfere iz budžeta, eventualne zaostale uplate i metodologiju obračuna.

Porezna uprava FBiH jedna je od ključnih institucija u sistemu javnih prihoda. Od efikasnosti njenog rada zavisi, između ostalog, koliko će doprinosa biti naplaćeno od poslodavaca i drugih obveznika, koliko će neizmirenih obaveza biti otkriveno i naplaćeno te koliko će se suzbiti neprijavljeni rad i izbjegavanje plaćanja zakonskih obaveza.

Stoga se nameće pitanje - da li rast naplate doprinosa za PIO od 6,6 posto odgovara stvarnom rastu ekonomske aktivnosti, plata i obaveza koje se obračunavaju na osnovu rada?

Bez detaljne analize ne može se unaprijed zaključiti da je rast naplate posljedica lošeg rada Porezne uprave. Na rezultate utiču i promjene propisa, visina osnovica za obračun doprinosa, kretanje zaposlenosti, struktura plata i dinamika uplata.

Međutim, upravo zbog toga Porezna uprava treba javnosti ponuditi podatke koji omogućavaju ozbiljnu procjenu rezultata njenog rada.

Koliko je u posmatranom periodu porasla ukupna osnovica za obračun doprinosa? Koliko je povećan broj zaposlenih osiguranika? Koliki je iznos dospjelih, a neplaćenih doprinosa za PIO? Koliko je obaveza naplaćeno prinudnim putem i koliko je poslodavaca kontrolisano zbog neizmirenih doprinosa? Ovo su konkretna pitanja na koja javnost ima pravo dobiti konkretne odgovore, piše Patria.

Održiva finansijska politika

Nije dovoljno objaviti ukupan iznos naplaćenih doprinosa. Potrebno je pokazati i koliko je prihoda moglo biti naplaćeno, koliko nije i koje su mjere poduzete da se obaveze naplate.

Ako se naplata povećava sporije od rashoda koje taj prihod treba finansirati, nadležne institucije moraju objasniti uzroke takvog kretanja i pokazati šta planiraju poduzeti.

Odgovornost za stanje penzijskog sistema ne može se svesti samo na Poreznu upravu. Vlada FBiH odgovorna je za fiskalnu politiku, pripremu budžeta, predlaganje zakonskih rješenja i upravljanje ukupnim finansijskim okvirom u kojem se osiguravaju sredstva za penzije.

Povećanje penzija može biti opravdano rastom troškova života, povećanjem plata i potrebom da se zaštiti životni standard penzionera. Međutim, takve odluke moraju biti praćene jasnim odgovorom na pitanje kako će se osigurati dugoročno finansiranje sistema.

Podaci za septembar 2026. pokazuju da su potrebna sredstva za penzije veća za 58,4 miliona KM nego u istom mjesecu prethodne godine. Istovremeno je naplata doprinosa povećana za oko 17 miliona KM. Ta razlika zahtijeva objašnjenje: iz kojih se izvora osiguravaju preostala sredstva, koliko iznose transferi iz budžeta i da li postoje projekcije koje pokazuju kako će se sistem finansirati u narednim godinama?

Penzioneri ne bi smjeli biti taoci nejasne fiskalne politike, kao što ni zaposleni i poslodavci ne bi smjeli biti izloženi stalnom povećavanju obaveza bez transparentnog prikaza rezultata i potreba sistema.

Vlada FBiH zato bi trebala javno predstaviti srednjoročne projekcije prihoda i rashoda penzijskog sistema, uz jasnu procjenu uticaja zaposlenosti, rasta plata, broja novih penzionera i izmjena propisa.

Jaz je sve veći

Jedan od najvažnijih podataka u ovom poređenju jeste razlika između rasta broja penzionera i rasta potrebnih sredstava za njihove penzije. Broj korisnika povećan je za približno 2,5 posto, dok su potrebna sredstva porasla za 18,6 posto.

To pokazuje da rast ukupnih rashoda nije moguće objasniti samo povećanjem broja penzionera. Na povećanje potrebnih sredstava mogu uticati usklađivanje penzija, promjene u strukturi korisnika, zakonske izmjene i druge okolnosti.

Zbog toga bi bilo pogrešno cjelokupan rast rashoda pripisati neefikasnoj naplati doprinosa. Ali jednako bi pogrešno bilo zanemariti sve veći jaz i ne zahtijevati precizne podatke o njegovim uzrocima, piše Patria.

Ključno pitanje nije samo koliko se novca prikuplja, nego i da li sistem dugoročno može osigurati sredstva za sve zakonske obaveze.

Posebnu pažnju zaslužuje pitanje neizmirenih obaveza po osnovu doprinosa. U sistemu u kojem se penzije finansiraju iz više izvora, efikasna naplata zakonskih obaveza predstavlja važan element fiskalne stabilnosti. Svaka obaveza koja nije naplaćena, a mogla je biti, može dodatno opteretiti finansiranje javnih rashoda.