Neizvjesna borba za vlast, mogući novi izbori u Izraelu?

Retko koja izborna kampanja u istoriji Izraela izazvala je toliko duboke podele i neizvesnost kao ovogodišnja, koja je ujedno poslužila i kao referendum o naučenim lekcijama nakon razornog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Zemlja danas deluje podeljena kao nikada pre.

Prema poslednjim informacijama, a na osnovu 92 odsto prebrojanih glasova, vladajući blok, na čijem je čelu ultradesničarski izraelski premijer Benjamin Netanjahu, osvojio je 53 mandata, a cela opozicija, u kojoj je i njegov glavni rival, bivši načelnik generalštaba Gadi Ajzenkot, ima ukupno 67 mesta, javlja izraelski portal "Ynet".

Čini se da je Netanjahu sa svojom strankom "Likud" ostvario bolji rezultat od očekivanog - uprkos teškim optužbama da je znao da Hamas planira napad na Izrael 7. oktobra 2023. i nije učinio ništa kako bi ga sprečio, kao i sudskim procesima za korupciju koji se i dalje vode protiv njega.

Prema dosadašnjim informacijama, Netanjahu je izgubio većinu, ali ni njegovi glavni protivnici - savez izraelskih partija koji nezvanično predvodi Gadi Ajzenkot - nisu uspeli da osvoje apsolutnu većinu mandata.

Istovremeno, partije izraelskih Arapa - pre svih islamistički Raam i levo orijentisana Zajednička lista, koje takođe žele da smene Netanjahua, zabeležile su istorijski uspeh osvojivši čak 19 mandata u Knesetu, koji broji 120 poslaničkih mesta.

To znači da počinju grozničavi pregovori o sklapanju koalicije, a glavno pitanje jeste da li će Ajzenkotov blok "Promena" ući u savez sa arapskim partijama, ili će se ići na nove izbore - pa čak i na mogućnost dogovora sa samim Netanjahuom, piše američki "Politiko".

Ukoliko, kao što prve projekcije nagoveštavaju, nijedan blok ne osvoji 61 mandat neophodan za većinu u Knesetu koji broji 120 mesta, u opticaju je nekoliko mogućih scenarija:

Scenario 1: Netanjahu dobija nove partnere

Netanjahu bi novu vladu mogao da formira tako što bi privoleo pojedine stranke iz opozicionog saveza da promene tabor.

Neke od njih su mu ideološki zapravo znatno bliže nego svojim partnerima u Ajzenkotovoj koaliciji - pre svih verski konzervativni bivši premijer Naftali Benet i nekadašnji ministar odbrane Avigdor Liberman, koji jeste sekularan, ali takođe konzervativnih stavova.

Iako su obojica u prošlosti imala ozbiljne sukobe sa Netanjahuom, postoji zajednički politički jezik. Ipak, deo njihovih birača mogao bi da se oseti iznevereno ako bi, nakon kampanje uperene protiv Netanjahua, svojim glasovima omogućili da on ostane na vlasti.

Scenario 2: Ajzenkot formira manjinsku vladu

Prema izraelskom izbornom zakonu, predsednik Isak Hercog ima veliku slobodu odlučivanja kada bira kome će poveriti mandat za sastav vlade. Mandatar ne mora odmah da dokaže da je obezbedio stabilnu vladajuću većinu; dovoljno je samo da dobije inicijalno glasanje o poverenju.

Da bi u tome uspeo, Ajzenkot bi mogao da potraži podršku iz različitih izvora i gradi promenljive skupštinske većine od glasanja do glasanja - oslanjajući se na poslanike dosadašnje vlasti koji bi prešli na njegovu stranu zbog njegove bezbednosne politike, ili pak na arapske partije.

Islamistički Ram i levičarska Zajednička lista nagovestili su spremnost da podrže Ajzenkota, iako pojedini partneri iz njegovog opozicionog bloka izričito odbijaju ulazak u zvaničnu koaliciju sa arapskim partijama.

Scenario 3: Saradnja sa arapskim strankama

Moguće je zamisliti i situaciju u kojoj Ajzenkot postiže formalni dogovor sa arapskim strankama. Recimo, mogao bi da sklopi sporazum koji bi mu garantovao stabilnu većinu u Knesetu, ali tako da vlada funkcioniše bez arapskih ministara u samom kabinetu.

Međutim, uprkos suprotnim tvrdnjama, ne može se u potpunosti isključiti ni puna koalicija sa arapskim ministrima. Na kraju krajeva, čak su i Ajzenkotov konzervativni saveznik Benet i liberal Jair Lapid svojevremeno bili u vladajućoj koaliciji sa Ramom.

I sam Netanjahu je svojevremeno pregovarao sa arapskim partijama o formiranju vlasti, piše "Politiko". Doduše, ovog puta je u kampanji izričito istupao protiv takvog rešenja.

Scenario 4: Vlada nacionalnog jedinstva

Kako se navodi, predsednik Hercog najviše naginje ideji da dosadašnju vlast i opoziciju spoji u široku vladu nacionalnog jedinstva. Jedna od karata na pregovaračkom stolu moglo bi da bude i predsedničko pomilovanje za Netanjahua u procesima za korupciju.

Ovakva ratna vlada bila bi sasvim realna opcija ukoliko bi ponovo buknuo otvoreni rat sa Iranom. Netanjahu je u poslednjim danima pred izbore nagoveštavao mogućnost novog sukoba, mada Generalštab izraelske vojske, prema tvrdnjama upućenih, u ovom trenutku ne vidi razlog za novu eskalaciju.

Projekcije koje su objavile televizije samo su preliminarne procene. Stvarni odnos snaga mogao bi da se promeni narednih dana tokom prebrojavanja zvaničnih glasova. Ukoliko niko ne uspe da sastavi većinu, Izrael bi mogao da uđe u dugotrajno i iscrpljujuće natezanje oko formiranja vlasti.

(Blic) Foto: Tanjug/AP