"Још је у развоју, снагу не можемо процијенити, али једно је сигурно - падаће рекорди"
Ел Нињо (El Niño) настаје када се површинске воде у екваторијалном дијелу Тихог океана знатно загрију, што мијења временске обрасце широм свијета. Посљедица могу бити суше, поплаве и екстремне врућине. Током ријетких супер Ел Нињо епизода, које се јављају отприлике сваких 10 до 15 година, ти утицаји могу бити још снажнији и дуготрајнији.
У таквим ситуацијама температура мора у кључном дијелу Пацифика прелази два степена Целзијуса изнад просјека, што снажно утиче на атмосферу.
Посљедице могу укључивати чешће топлотне таласе, промјене у расподјели обилних киша и суша, те другачије кретање тропских олуја. На примјер, западни дио Сједињених Америчких Држава могао би имати топлије љето од просјека, док би неке тропске земље могле бити погођене тежим сушама и екстремним врућинама. У Пацифику би се могло развити више тропских циклона, а у Атлантику мање.
Постоји и растућа могућност да би овогодишњи Ел Нињо могао погурати глобалне температуре на рекордне нивое, нарочито 2027. године. Климатски научник Данијел Свејн (Daniel Swain) упозорио је да све више показатеља указује на значајан, па чак и врло снажан догађај.
Могући глобални утицаји
Иако је феномен још у развоју и његова коначна снага није сигурна, тренутни обрасци подсјећају на снажне догађаје из прошлости. Томе доприносе и снажни западни удари вјетра у Пацифику који потискују топлу воду према истоку.
Снажан Ел Нињо обично смањује услове за развој урагана у Атлантику јер јаки вјетрови у вишим слојевима атмосфере отежавају њихово формирање. Метеоролог Енди Хејзелтон (Andy Hazelton) наводи да би то могло значити слабију сезону урагана, иако је довољан један снажан удар на копно, попут урагана Ендру (Andrew) на Флориди 1992. године, да сезона остане упамћена.
Најјачи Ел Нињо догађаји готово увијек доносе рекордно топлу годину јер се топлота из океана ослобађа у атмосферу и затим распоређује широм планете. Климатски научник Зик Хаусфатер (Zeke Hausfather) процјењује да би температуре могле расти већ 2026. године, док би 2027. врло вјероватно могла постати најтоплија година у историји.
Метеоролог Ерик Веб (Eric Webb) упозорава да због све веће концентрације стакленичких гасова климатски систем све теже „отпушта“ топлоту између два снажна Ел Нињо догађаја, па би потенцијални супер Ел Нињо 2026–2027. могао ослободити више топлоте него епизоде из 1982–83, 1997–98. и 2015–16.
Екстреми времена широм свијета
Ел Нињо може снажно промијенити временске обрасце на глобалном нивоу. Морски топлотни талас уз западну обалу Сједињених Америчких Држава могао би донијети топлије љето и повећати ризик од великих пожара. Хаваји би могли имати више тропских олуја, а већи број тајфуна могућ је и у западном Пацифику, укључујући Филипине, Кину и Јапан.
Монсун у Индији могао би донијети мање кише него иначе, док би суша могла погодити Аустралију, Индонезију, дијелове источне Африке и Карибе. С друге стране, обилне кише могуће су у Перуу и Еквадору.
Могући утицај на Јадран и југоисточну Европу
За Хрватску и ширу јадранску регију снажан Ел Нињо могао би донијети врло нестабилне временске прилике са могућим посљедицама за пољопривреду и инфраструктуру. Крајем зиме и почетком прољећа ослабљени поларни вртлог могао би узроковати нагле продоре хладног ваздуха, што повећава ризик од прољетног мраза који може озбиљно оштетити воћњаке и винограде.
С друге стране, топлије Јадранско море у комбинацији са већом влагом у ваздуху током прелазних годишњих доба, нарочито у јесен, може повећати ризик од врло интензивних локалних падавина и бујичних поплава. Љето би пак могло бити још сушније, уз дуготрајније топлотне таласе.
Колико су прогнозе поуздане?
Иако ће нова прогноза ускоро бити објављена, Национална управа за океане и атмосферу (National Oceanic and Atmospheric Administration – NOAA) тренутно процјењује да је развој Ел Ниња изгледан.
Главна прогностичарка система за праћење Ел Нињо – јужне осцилације у NOAA, Мишел Л’Еро (Michelle L’Heureux), истиче да се за процјене користи више климатских модела јер тако прогнозе постају поузданије.
– Ако посматрамо све моделе, могућности се крећу од слабе Ла Ниње (La Niña) до снажног Ел Ниња – рекла је.
Систем сезонских прогноза Сјеверноамерички мултимоделски ансамбл (North American Multi-Model Ensemble) такође показује тренд према снажнијем Ел Нињу, слично процјени ECMWF-а.
Ипак, стручњаци упозоравају да су прољетне прогнозе мање поуздане због такозване „прољетне баријере предвиђања“, па се у прошлости знало догодити да модели најаве снажан Ел Нињо који се касније не развије, као 2014. године.
()