Nije važno koliko se dugo čeka, koliko je važno da novi album svaki put donese novu energiju i pesme koje će potpisati vreme. Tajna je upravo u tom novom emotivnom i energetskom ključu!
Rekao je ovo za "Glas Srpske", Zvonimir Đukić Đule, iz benda "Van Gog" objašnjavajući zašto je pauza od prethodnog albuma potrajala punih šest godina. Frontmen i gitarista jednog od najpopularnijih rok bendova na ovim prostorima, kaže da iako je muzičko dijete ere rok albuma, ali da je format sing taktike u plasiranju muzike danas prosto neminovnost vremena.
- Prethodni studijski album "More bez obala", izdali smo 2019. godine. Na našem novom albumu radili smo u standardnoj postavci, Srba i ja, zajedno sa našim producentom Vojom Aralicom. Prošli smo kroz još jedno, inspirativno muzičko putovanje i nismo sebi dozvolili luksuz, da se u kreativnom smislu ponovimo i oslonimo na već postignuto. Generacija smo koja je odrasla na talasu muzike, koja je plodotvorila epohalne albume kao celinu, ali realno, to vreme je prošlo. Muzička industrija se danas prilagođava novom vremenu. Kada smo počinjali, sredinom 80-ih, albumi na vinilu i kasetama su bili naša realnost. Danas se način slušanja muzike promenio, pažnja slušaoca više nije strpljiva kao pre, sve se ubrzalo. Singlovi su sadašnjost koju živimo, deo 21. veka, brzine i ekspanzije raznih muzičkih platformi koje dobro kanališu ovaj format. Album će se pojaviti na tržištu kada se svih deset novih pesama i spotova, kao kockice mozaika, slože u sliku, a dotad, pesma po pesma, spot po spot. Nove pesme, "Lud i sam", "Do poslednjeg daha" i "Za planetu S.O.S." su dostupne na svim digitalnim platformama i na našem "Jutjub" kanalu, rekao je Đule.
GLAS: Pomenuli smo Voju Aralicu, čovjeka koji je bez pretjerivanja hodajuća legenda domaće rok muzike i sa kojim sarađujte skoro dvije decenije, što je u muzici kao i u braku jako dug, ali i jako intenzivan period. Djeluje, sudeći po rezultatima, da je "kreativna " hemija u ovom slučaju izuzetna. Šta je to suštinski što je Aralica dao bendu tokom ove zajedničke veze?
ĐULE: Imali smo to zadovoljstvo da sarađujemo sa najboljim producentima. Zahvaljujući njima, muziku smo otkrili na jedan poseban način. Počevši od Vlade Negovanovića, Đorđa Petrovića, Saše Habića, do Voje Aralice. Njihove veštine i posvećenost, obogatili su nas mnogim saznanjima. Voja je čarobnjak koji uvek nesebično daje sve od sebe. On je pre svega naš brat, pa tek onda saradnik, vrhunski profesionalac, mađioničar zvuka i svakog instrumenta kog se dotakne. Ne poznajem čoveka koji je više naslušan muzike od njega. Naša kreativna hemija, traje punih dvadeset godina, od albuma "Kolo". Od tog momenta, nismo prekidali naše druženje i sve produkcijski vezano za "Van Gog", potpisuje on. Voki je deo "Van Gog" porodice i čest gost na našim koncertima.
GLAS: U numeri "Lud i sam" pjevate stihove "Tek sad jasno vidim jasno kao dan, da dva puta se ne živi jedan isti san", stihovi koji se kao i naslov numere mogu uzeti kao programski moto "Van Goga". Da li živite svoj san i može li muzika biti uopšte muzika ako se ne živi do posljednjeg daha?
ĐULE: U jednu istu vodu ne ulazi se dva puta. Da, još intenzivno živimo dečački san na javi. Igramo sve brže, dišemo bez straha, i tako će biti, do poslednjeg daha. Pesma "Lud i sam" je mlađa sestrica pesme "Za suze nema vremena", drage su mi obe. Takve pesme uglavnom dolaze spontano u doba životne zrelosti, dok prebirate po prošlosti sa dozom nostalgije. Izvesno je da će tematski, novi album biti spektar iskustva i spoznaje, koje smo upili tokom proteklih decenija. Na našu radost, kao i do sada, stilski potpuno drugačiji od svakog našeg prethodnog albuma.
GLAS: Gledajući retrospektivno 40 godina unazad do albuma "Van Gog", kako Vam ta ploča djeluje sa ovim pređenim iskustvom, gdje vidite njene prednosti i gdje slabosti i generalno, koliko je ta era sredine osamdesetih bila naivnija ili iskrenija u odnosu na današnje doba, kad je u pitanju kreativno –autorsko stvaranje muzike?
ĐULE: Glavna posebnost našeg prvog albuma izdatog 1986. je taj klinački autentični žar i zanos koji se čuje na albumu. Pripremali smo ga na Avali, nadomak Beograda, i na dan kad smo krenuli da se pakujemo i krenemo put studija, pokisli smo na černobiljskoj kiši. Mokri do gole kože, uneli smo pokisle instrumente, u legendarni "Studio 5". Studio u kome su snimljeni mnogi antologijski albumi i u kome su svi veliki bendovi tog vremena snimali svoje pesme. Mi, klinci, ušli smo u studio da snimimo svoj debi album, sa iskusnim producentom (Đorđe Petrović), koji se tokom snimanja albuma, nekako spontano i priključio grupi na klavijaturama. Započeli smo snimanje kao bazična četvorka, a iz studija smo izašli kao petorka. U formatu tadašnje Jugoslavije, bilo je puno fantastičnih bendova, pregršt vrhunskih pesama, autorstvo je cvetalo, a mi smo sa alternativnim pesmama, prašili srcem punim vatre. Svaka ulica je u tom trenutku imala svoj bend, iz svakog podruma se čula muzika. Sa ove distance, mogu skromno i mirne duše da kažem, da je taj album bio ispred vremena u kom se pojavio. Ko zna, možda iz tog razloga i nismo tad bili baš shvaćeni, jer smo bili van svih standardnih kalupa.
GLAS: Nakon toga albuma uslijedila je pauza, povratak sa Vama na poziciji pjevača i od tog povratka postoji jasna evolucijska linija u vašoj muzici u kojem svakim albumom pokušavate nadmašiti sami sebe kao bend. Sa druge strane, toliko trajanje moglo vas je staviti u lagodnu poziciju benda koji bez problema ima best of repertoar koji ponavlja iz svirke u svirku, ali niste odustali od motivacije da pomjerate granice i pomenute standarde u zvuku. Šta je pogonsko gorivo koje Vas pokreće u te autorske avanture?
ĐULE: Ta prva postava je nakon debi albuma odsvirala dvadesetak koncerata, i ubrzo nakon toga, na žalost, krajem 1987. bend je prestao sa radom. Svako je krenuo svojim putem, dogodila se pauza. Drugi album "Svet je moj" objavili smo 1991. u novoj postavi i na nagovor par drugara, preuzeo sam ulogu glavnog vokala. Nakon toga, 1993. se pojavio album "Strast", i na njemu smo se u formaciji trija, napokon, žestoko gitarski razigrali.
Od tog albuma, zadali smo sebi zadatak i počeli da podižemo lestvicu zahtevnosti. Bilo nam je neinspirativno da se stalno vrtimo u malom začaranom krugu, modi po kojoj bi po oprobanom receptu, štancovali uvek iste pesme, pesme koje bi publika volela da čuje. Nismo hteli taj put, hteli smo stilsku neizvesnost, koja bi nam kroz energiju, donosila uvek neko novo uzbuđenje. Inspiraciju smo lovili u letu. Na tom putu smo, ostali dosledni i do dana današnjeg.
GLAS: Pomenuli smo da je održavanje rok benda u životu jedna vrsta umjetnost za sebe, Vi i Srba ste tu od početka, prošlo je mnogo ljudi kroz grupu, šta su oni dali bendu i koliko je nove ljude tokom 40 godina bilo teško uklopiti u grupu kao kreativnu i izvođačku cjelinu, a da se održi reputacija i nastavi stvarati budućnost benda?
ĐULE: Nas dvojica smo ceo život dvojac bez kormilara. Najbolji drugovi skoro pedest godina, višestruki kumovi, podjednako predani ideji, nerazdvojni u svakoj situaciji. Istina, postave su se menjale, neki ljudi su otišli iz benda svojim putem, opet neki drugi su došli u bend i svako od njih je svojim potpisom, nesebično ostavio deo sebe grupi. Znate, kad imate pesme, nije teško održati kreativnu reputaciju. Matica svega u našim životima je porodica! Taj porodični kod preneli smo i na bend. "Van Gog" je jedna velika porodica. Nju naravno ne činimo samo mi, publici vidljivi, već i mnogo vrednih, talentovanih i posvećenih ljudi, koji svojim delima čine, da svaki naš korak do bine, bude profesionalno ispraćen, i da sve bude podređeno koncertnom vatrometu. Posvećenost svakog od njih je naša zajednička snaga i inspiracija.
GLAS: Iza Vas su četiri živa albuma, ako računamo i tri DVD izdanja, ukupno sedam živih nosača zvuka. Otkud ta sklonost lajv izdanjima, neka vrsta dokumenta benda u vremenu ili prosto ste ljubitelj ove vrste izdanja?
ĐULE: To su sve izdanja koja su nezaboravne koncertne trenutke otrgnula od zaborava. Nema te muzičke baštine koja bi potekla od nas, a da ne uključuje i publiku koja nas godinama prati na našem putu. Tu decu, koja su sa radošću prigrlila muzičko nasleđe svojih roditelja i sada su "glasnogovornici" iz prvih koncertnih redova. Energija tih mladih ljudi na našim koncertima budi nadu, otkrivanje njihove posvećenosti, za nas je poseban nivo umetnosti. Jedan od meni omiljenih live albuma je, "No Comment" iz 1997. Godi nam ponekad da se osvrnemo na postignuto, "pogled u retrovizor". Osvrt na neke naše albume iz prošlosti. Jedan od nama dražih je, akustik album iz 2016. godine, "Ako stanemo, gubimo sve". Album koji je ove godine napunio deset godina, a na kome se nalaze akustične verzije nekih naših pesama. Do sada smo uradili dva spota sa njega, za pesme "Opasan ples" i evo pre neki dan smo publici predstavili spot za pesmu "Da li zna".
GLAS: Slavite jubilej onako kako ste i izgradili karijeru od četiri decenije koncertima uživo, tu je pomenuti novi album, da li još nešto planirate za proslavu rođendana, neka reizdanja ili pisani materijal o bendu?
ĐULE: Slavimo ljubav, a bez pompe obeležavamo jubilej. Nikada ništa nismo planirali, koliko smo uvek intuitivno znali da napravimo razliku između improvizacije i organizacije. Kad smo počinjali, nismo ni sanjali da će sve ovo baš ovoliko dugo trajati i da će se u našim pesmama kroz odrastanje, prepoznati mnoge generacije. Realno je da ćemo koncertno obeležiti ovu, kao i svaku prethodnu godinu. Možda uradimo i po koji vinil novog albuma za poklonike gramofona, ali realno, digitalne platforme su trenutno najsmisleniji način, da muzika dođe do ljudi. Pisani materijal smo ostavili za sam kraj, tamo, nekad, negde. Kada muzika utihne, korice naše knjige će same progovoriti. Idemo dalje, vođeni rečima Branka Miljkovića: "Ne boji se puta koji je težak, jer lagani putevi retko vode daleko".
GLAS: Visoki standardi djelovanja u svakom segmentu karijere na neki način su zaštitni znak "Van Goga", ali koncerte povodom 40 godina postojanja grupe, uključujući i banjalučki, najavljujete kao spektakl, pošto niste skloni olakim izrečenim riječima, šta ove svirke nude publici osim prepoznatljivih standarda benda: upečatljivih pjesama, vrhunskog zvuka i raskošne energije uživo?
ĐULE: Pitanje je u isto vreme dalo odgovor. Da, "osim - upečatljivih pesama, vrhunskog zvuka, raskošne energije uživo", na kakvu je publika navikla kad je "Van Gog" u pitanju, i sve to u gradu muzike, pred energičnom i raspevanom publikom koja voli rokenrol, i još plus za rođendan benda, šta ćete više od toga, eto nama "spektakla". Svaki dan uz muziku i ljubav slavimo život, koji je sam po sebi "spektakl", a koncerti su trenutak kada taj osećaj delimo sa publikom! S tim u vezi, eto prilike, da 19. juna na Kastelu, zajedno sa svim generacijama, obeležimo još jednu koncertnu noć za pamćenje. Banjaluka je oduvek bila urbana rokerska luka, grad koji se ne predaje pred najezdom muzičkih trendova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.
