Женама од града подршка у облику ваучера, умјесто оне институционалне

8. Март је оваквим обиљежавањем изгубио сврху борбе за равноправност и достојанство свих жена.

"Требамо видјети како је капитализам реинтерпретирао ову важну традицију, на начин да ми више уопште не говоримо ни о женским правима, ни о радничким правима, све је то негдје замагљено и остало је у сврху инструмента тржишне идеологије", каже Наташа Вученовић Гњато, предсједавајућа Савјетодавног одбора за родну равноправност на Универзитету у Бањалуци.

Свака друга жена у нашој држави је доживјела неки облик насиља. Симболично ћемо питати шта је са свим оним женама из руралних подручја које немају право гласа и право да потраже помоћ, знајући да је у протеклој години евидентирано 1.107 случајева насиља над женама и насиља у породици. Симболично ћемо питати шта је са свим оним убијеним, претученим и силованим женама, преживјеле и даље чекају да систем и град одговори на њихове вапаје за равноправношћу и правдом? У духу овог празника ћемо питати зашто на оволико забиљежених случајева и даље чекамо на проширење капацитета постојеће Сигурне куће и изградње нових? Симболично ћемо питати поред оваквих бројки зашто се бавити небитним акцијама када видимо да морамо кренути од оних системских. Симболично Градска управа се и овај пут није огласила о томе колико је град из буџета издвојио за ову кампању, можда баш зато јер би иста средства могли утрошити на нешто значајније за помоћ свим женама.

"Они ће имати низ превентивних прегледа, које ћемо дијелити у облику ваучера који су у облику цвијета да кажемо да у ствари не треба само да поклонимо ружу или цвијет него неку симболику која је много дубља и много значајнија за сваку жену", каже Милада Шукало, пројект менаџер града Бањалука.

Гласније од те кампање чују се статистички подаци о насиљу над женама у 2025. години Бањалука је имала највише забиљежених случајева насиља у породици и насиља над женама чак 238, док је изречених мјера заштите само око 20 одсто. Како струка наводи жене прекасно пријављују насиље, и у доста случајева већ буде касно, очекујући да ће их систем заштити али то се ријетко догађа. Важност симболике је јасна и тога да систем и даље неправедно поступа и поступиће и овог осмог марта.

"Оно што је кроз наш Закон о заштити од насиља у породици могуће јесте да се захтијевају хитне заштитне мјере, а неке од тих мјера јесу психо-социјални третман за починиоце насиља, обавезно лијечење од зависности које спроводе здравствене установе према Закону", каже Горица Ивић, директор Фондације Удружене жене.

Суштинска питања су остала у сјени. Умјесто оних "друштвено прихватљивих", тренутак је да се присјетимо оних невидљивих; жена које су преживјеле насиље, дјеце која су свједочила породичном насиљу и оне које свакодневно и тихо носе терет система.