Велике промјене за стране раднике у Хрватској: Ове услове ће морати да испуне

Шта ако радник није вакцинисан

Правилник ће ступити на снагу од сљедеће седмице, а страни посјетиоци који нису вакцинисани према хрватском програму вакцинације мораће да се вакцинишу, пише Нови лист.

Нови стандарди смјештаја за раднике

Исто тако, послодавац ће морати да пружи доказ о адекватном смјештају и плати исти за радника, што ће се доказивати уговором о раду и обавезним уговором о закупу.

Тако ће страни радници, како је предвиђено новим прописима Министарства унутрашњих послова Хрватске који ће ступити на снагу до краја седмице, морати бити смјештени у стамбеним јединицама са најмање 14 квадратних метара по особи и шест квадратних метара за сваког додатног радника, што значи да ће у стану од 56 квадратних метара моћи да се смјести највише осам радника.

Обавезна опремљеност смјештаја

Мораће да има посебан тоалет, кухињу са исправним фрижидером и шпоретом, могућност вентилације простора, намјештај, висину плафона која омогућава несметано кретање и одвојен смјештај за мушкарце и жене, осим ако нису у сродству и породичним везама.

Ове одредбе нових прописа говоре о условима са којима се данас суочавају неки страни радници, збијени у просторе без основних хигијенских услова, у нехуманим животним условима.

У будућности ће бити дозвољено да закупнина за смјештај износи највише 30 одсто нето плате радника, уз обавезан уговор о закупу којим ће бити прецизирана цијена смјештаја и број људи у простору.

Казне и кршења закона у пракси

Какво је тренутно стање у вези са правима страних радника из трећих земаља говори чињеница да је до сада утврђено 10.765 случајева кршења Закона о странцима и наплаћено 1,2 милиона евра казни од несавијесних послодаваца, најчешће у грађевинарству, угоститељству и такси услугама.

За непријављени рад, односно рад без пријаве на пензионо осигурање, послодавци су платили још 3,2 милиона евра казни.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, тренутно 105.231 радник из трећих земаља има важеће радне дозволе у Хрватској, највише из Босне и Херцеговине (10.208), затим са Филипина (9.804), из Непала (8.429) и из Србије (7.473).

У првом кварталу ове године издато их је око 47.000, а њихов број је смањен за више од 23 процента у односу на претходне године, преноси б92.