Упозорење стручњака: Раст цијене енергената могао би покренути ланчану реакцију

Растуће тензије САД и Ирана већ се рефлектују на цијене енергената, а свака нова ескалација додатно тресе глобалну економију. Посљедице таквих поремећаја не заобилазе домаћу привреду. Оставља огромне посљедице посебно имајући у виду осјетљивости на промјене тржишта нафте.

"Оно сто је за нас проблематично јесте да ми у Републици Српској немамо нафтне терминале који могу да обезбиједе значајне залихе и на тај начин да покусамо да ублажимо те трендове у погледу раста цијена већ оно сто имамо на залихама у нашим терминалима можемо реци да то је то. Ми смо у протекле двије године успјели да ту инфлацију зауставимо и држимо на неком једноцифреном износу око 4 до 5% посто а ако се повећа цијена нафте онда би та инфлација узела веће проценте", рекао је Горан Рачић, предсједник Привредне коморе Републике Српске

Економисти упозоравају да би раст цијена енергената могао покренути ланчану реакцију – од повећања трошкова производње до поскупљења основних животних намирница и других производа. У таквом сценарију и БиХ суочиће се са економским притисцима.

"БиХ, Републике Српске ће бити подвргнуте одређеним шоковима још је најмањи проблем ако је то привремени шок онда ћемо imatti заиста ту инфлацију, и ако се она не понови из године за годину томе се економија брзо и лако прилагоди, биће много већи проблем ако се буде радило о неком трајнијем шоку. За 3 мјесеца то може бити само политичка тема а ако буде економска тема то знаци да се ради о дугорочном рату који је довео до озбиљнијих диструпција озбиљнијих проблема и у међународној трговини", рекао је Марко Ђого, економиста.

Колики ће економски ефекти бити, зависиће прије свега од трајања и интензитета сукоба. Уколико криза остане краткорочна, тржишта би се могла релативно брзо стабилизовати. У случају дуготрајнијег конфликта, посљедице ће бити широм свијета, кроз раст цијена, инфлацију и све додатне притиске на већ осјетљиве економије.