Tuševljaković: NIN-ova nagrada je najveća čast koju može dobiti pisac

Odluku o dobitniku 72. NIN-ove nagrade donio je jednoglasno žiri u sastavu predsjednik Aleksandar Jerkov, Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković. 

Tuševljaković je istakao da „veću čast pisac u ovoj zemlji ne može da dobije u književnom smislu“. Dodao je da je zahvalan i počastvovan što je žiri izdvojio njegov roman. 

Prema njegovim riječima, pri pisanju romana je mnogo toga neizvjesno – da li će ispasti kako je to pisac inicijalno zamislio i da li će čitalac čitati tekst kako je to autor zamislio. 

„Uvek se nadate da će vaš tekst ostaviti što dublji trag. Kad se osvrnemo na spisak dobitnika (NIN-ove nagrade) vidi se da su to imena koja su mahom formirala našu književnost. Velika je čast naći se na tom spisku“, rekao je dobitnik. 

Tuševljaković je priznao da „Karota“ „sadrži neke autobiografske elemente“. 

„Olakšanje je što je priča izašla iz mene. Zadovoljan sam njom. Veliki umor sam osetio nakon završenog posla. Kao da me je stigao umor od dvije godine koliko je tekst pisan“, rekao je pisac. 

Tuševljaković je potom rekao novinarima da je nastojao da „temu intimnog povratka u prošlost i razračunavanje sa nekim stvarima“, koja je njega proganjala, možda pokrene razmišljanje i kod čitalaca. 

„Svako iskustvo je jedinstveno, ali iskustvo koje ima glavni junak romana nose mnogi ljudi na našem području. Hteo sam na neki način da uspostavim dijalog sa čitaocima o tome“, rekao je dobitnik. 

Tuševljaković je odgovarajući na pitanja novinara istakao da je teško upoređivati NIN-ovu sa ranije dobijenom Evropskom nagradom za književnost. 

„Evropska nagrada za književnost je odjeknula kod nas, ali je jedan od njenih ciljeva bio da knjiga dobije neki novi život u inostranstvu, da se pokrene priča o prevodima na druge jezike“, naveo je pisac. 

Prema njegovim riječima, NIN-ova nagrada je „okrenuta ka nama i veće priznanje u književnosti kod nas ne možete dobiti“. 

„Ne bih direktno upoređivao. Evropsku nagradu sam dobio prije deset godina, tako da ni ja nisam bio isti ja koji sam danas“, naveo je pisac. 

U svom obraćanju Jerkov je ocijenio da je ukupan utisak da je prošlogodišnja produkcija bila neuobičajeno visoka i ujednačena, tako da se „žiri namučio i do poslednjeg trenutka nije bilo sasvim jasno na koju će stranu“. 

„Žiri je odluku donio praktično jednoglasno. Nije svim članovima ovaj roman bio prvi, ali je bio u prva tri. Kad smo sabrali glasove, videli smo da smo došli do jedne vrste usaglašenosti i da možemo smatrati da je nagrada dodeljena jednoglasno“, istakao je Jerkov. 

Prema njegovim rečima, Tuševljakovićev roman govori „o neuralgičnoj stvari – mladom čoveku koji je pod teškom traumom napustio Zadar i ima neviđenih muka da se kroz svoju istoriju sjeti šta se stvarno desilo“. 

Jerkov je dodao da je druga knjiga oko koje se najviše raspravljalo u žiriju „neobičan roman, vrlo čudan i iznenađujući“ „Razgovori s vešticom“ Vladimira Vujovića. 

Marčetić je priznala da je žiriju bilo naporno raditi, pošto je bilo gotovo 200 naslova u konkurenciji i mnogo posla, a „veliki broj romana je bio dosta ujednačen“. 

Navevši da je bilo sličnih romana u tematskom i poetičkom smislu, Marčetić je dodala da smatra da su u najužem izboru uspjeli da istaknu knjige koje su to najviše zaslužile.