Цвијановић на Делфи Форуму: Интервенционизмом створен институционални монструм

Цвијановићева је нагласила да живимо у времену у ком су државе суочене са озбиљном одлуком - или да активно обликују сопствену будућност, одважно, одговорно и мудро, или да остану пасивни посматрачи док други одлучују о њиховој судбини.

"Државе, друштва и вишенационалне заједнице не могу се трајно градити путем принуде, зависности или спољног инжењеринга. Могу се градити искључиво на легитимности, унутрашњем договору и међусобном поштовању", истакла је она.

Цвијановићева је поручила да је суверенитет темељ сваке државе и да без способности да управља собом без спољног уплитања ниједна држава не може опстати. Навела је и примјер БиХ.

"Истински суверенитет подразумијева право народа да сâм обликује своју судбину, ослобођен принуде, неизабраних бирократија и политичких пројеката који настоје да идентитет замијене наметнутим рјешењима. Тиме долазим до БиХ - земље из које долазим. На самом почетку, дозволите ми да појасним једну чињеницу која се у иностранству често погрешно тумачи. Ја сам члан трочланог Предсједништва БиХ, изабрана из Републике Српске, која обухвата 49 одсто територије земље. Говорим у име Републике Српске и грађана који су ме демократски изабрали на ову функцију. То је уставна стварност БиХ. Свако ко тврди да говори у име свих грађана БиХ без претходног договора сва три члана Предсједништва, погрешно представља и Устав и истину", рекла је она и додатно појаснила:

"Сигурно сте много тога чули о БиХ. Али, морам отворено рећи: велики дио онога што је међународној јавности представљено јесте непотпун, поједностављен, селективан или у потпуности погрешан приказ. Овдје сам да говорим не на темељу наратива, већ непосредне политичке стварности".

Демократија и слобода у БиХ озбиљно нарушене

С тим у вези, Цвијановићева је посебно нагласила да ду у БиХ демократија, стварна слобода, прави суверенитет, па чак и досљедна владавина права, озбиљно нарушени.

"БиХ је постала земља изражених противрјечности и системских злоупотреба уставног поретка и демократских норми. За велики дио тога одговорне су интервенције узастопних неизабраних страних званичника - људи за које ниједан грађанин наше земље никада није гласао. Замислите да живите у таквим околностима у савременој Европи. Прошле године, обиљежена је тридесета годишњица потписивања Дејтонског мировног споразума. Многе конференције биле су посвећене Дејтону, али су се пречесто сводиле на понављање старих стереотипа и свједочиле о упорном неразумијевању БиХ и њених суштинских проблема. Подсјетимо се, стога, шта је Дејтонски споразум у ствари. Зауставио је трагичан рат, али је истовремено успоставио пажљиво и кроз преговоре договорен уставни оквир за изразито децентрализовану државу састављену од два ентитета и три равноправна конститутивна народа. Није био наметнут, него резултата договора, који су прихватиле све стране. И то је од пресудног значаја", рекла је Цвијановићева.

Трагедија БиХ лежи у томе, додаје српски члан Предсједништва, што суштински проблем никада није био сâм Дејтон, већ његово систематично подривање од тренутка када је потписан.

Колонијална управа у срцу Европе у 21. вијеку

"Страни актери уграђени у тај систем - прије свега високи представник, а потом и стране судије у Уставном суду БиХ - мировни оквир постепено су претворили у облик колонијалне управе. Да, у срцу Европе, у 21. вијеку. Многи то чују и питају: да ли је то заиста могуће? Нажалост, јесте. Током више од три деценије, узастопни неизабрани страни званичници наметнули су стотине одлука и закона, централизујући земљу и притом кршећи и такозвани дух и слово Дејтонског споразума. БиХ је постала мјесто гдје се језиком демократије често прикрива недемократска пракса. Дозволите ми да наведем конкретне примјере, јер многима је у то тешко повјеровати. Изборни закон измијењен је на сâм дан избора. Устав је био суспендован на један дан како би се увеле нове формуле за формирање власти и инсталирали политички аранжмани без демократског легитимитета. И све то је урадио један неизабрани појединац који себе назива високим представником без иједног овлаштења у Дејтонском споразуму да се тако понаша", подсјетила је Цвијановићева.

Такође, подсјетила је и да су на десетине демократски изабраних или именованих званичника смијењени без поштовања основних правних процедура.

"Политичке странке биле су финансијски санкционисане изван уобичајених демократских поступака. И не само то - правосуђе је политизовано и инструментализовано. Кривично законодавство мијењано је како би се политички таргетирао и уклонио изабрани предсједник Републике Српске само зато што није поступио по нелегално наметнутом закону од стране високог представника. У том процесу заобиђене су законодавне институције БиХ. Да ли је то демократија или владавина декретима? Пречесто се, када се о БиХ говори на међународном нивоу, говори само о посљедицама, а готово никада о узроцима. Свака оштрија политичка изјава из Републике Српске одмах се осуђује, док се неуставна централизација, непријатељски поступци и готово свакодневни напади на Републику Српску прећуткују. Такви двоструки аршини годинама нарушавају повјерење", истакла је српски члан Предсједништва током обраћања на Делфи форуму.

Створен политички и институционални монструм

Цвијановићева је појаснила да је интервенционистичким приступом створен политички и институционални монструм.

"Често је правдан потребом стварања функционалније државе. У стварности, створен је уставни, институционални и политички монструм. Умјесто јединства, произведена је парализа. Умјесто сарадње, продубљено је неповјерење у већ ионако подијељеном друштву и међу три конститутивна народа који у њему живе: Бошњацима – муслиманима, Србима православцима и Хрватима католицима. Идеја да је БиХ друштвеним инжињерингом могуће претворити у једну централизовану политичку нацију показала се као нереална и штетна. Та идеја занемарује историјске реалности, културне идентитете, уставну равнотежу и основну демократску чињеницу да се ниједним народом не може трајно управљати против његове јасно изражене политичке воље", истакла је она.

БиХ функционише у оквиру колонијалне структуре

"Данас је БиХ кандидат за чланство у Европској унији. Ипак, ту лежи тужан парадокс: Европска унија не само да је деценијама толерисала многе од ових девијација, већ их је и непосредно и посредно подржавала. Чак и сада, када многи европски званичници у потпуности схватају колико је пројекат стварања централизоване БиХ штетан, Европска унија остаје највећи финансијски спонзор Канцеларије високог представника и њеног антидејтонског и недемократског дјеловања. Једноставно речено: БиХ и даље функционише у оквиру колонијалне структуре на чијем челу се налази неизабрани страни намјесник - која би можда импресионирала средњовјековне владаре, али би морала да забрине сваког демократу у савременом свијету", каже Жељка Цвијановић.

Још више забрињава то што именовани на ту функцију и даље нема сагласност Савјета безбједности Уједињених нација, како је предвиђено Анексом десет Дејтонског мировног споразума, додала је она.

Појаснила је да институција која одговара изборном тијелу и није одговорна ниједном демократском тијелу, не само да није у складу са европским стандардима - она их поништава.

"Како је могуће да се демократске вриједности промовишу недемократским инструментима? Како се може говорити о суверенитету док се суверенитет оспорава? То нису реторичка питања. Она задиру у саму срж кредибилитета Европе", закључила је Српски члан Предсједништва БиХ.