Тридесет година послије: Између мира, суверенитета и европских интеграција
"Када говоримо о Дејтонском мировном споразуму и ономе за шта се Република Српска залаже, а то јесте европски пут, то није препрека да би Република Српска у овом капацитету каквом јесте била и у склопу БиХ једног дана чланица ЕУ, јер мислим да на крају крајева, дијалог, компромис и поштовање Устава је неопходно да би ми напредовали ка ЕУ", рекао је Златан Клокић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске.
Дејтонски споразум је један од најзначајнијих споразума за новију историју такозване дејтонске БиХ. Република Српска је први пут међународно призната заједно са својим Уставом од 28. фебруара 1992. године и са својом структуром каква је тада постојала.
"Нажалост, било је и одређених проблема у примјени тог споразума, јер је одређен дио овлаштења, нарочито послије бонских овлаштења, пренесен на такозване високе представнике, који су често мијењали одређена рјешења која су предвиђена самим Дејтонским мировним споразумом, прије свега с циљем стварања унитарне БиХ и на одређен начин развлашћивања ентитета", рекла је Витомир Поповић, професор на Правном факултету УНИБЛ.
"За 30 година су врло мали учинци тог пројекта који се зове Дејтонски споразум. Дакле, БиХ је 30 година након Дејтона и након рата још увијек подијељено друштво, са пуно конфликата, без визије каква ће бити њена будућност", рекао је Драгомир Вуковић, социолог и политички аналитичар.
Да је од кључног значаја да се принципи Споразума досљедно поштују како би се очувала стабилност као предуслов сваког напретка, порука је и из Представништва Српске у Њемачкој.
"Мислим да су многе ствари, многе ингеренције Републике Српске одузете, самим тим и Дејтонски мировни споразум је нарушен", рекао је Мићо Ћетковић, шеф Представништва Републике Српске у Њемачкој.
Мир, дијалог, уставна досљедност и поштовање различитости су кључни за стабилност и успјешан европски пут БиХ и Републике Српске у годинама које долазе, сагласни су учесници трибине у Штутгарту.