BRISEL – Stopa štednje domaćinstava u Evropi značajno varira od zemlje do zemlje, a najnoviji podaci OECD-a pokazuju da dok pojedine države uspijevaju da odvoje gotovo 15 odsto prihoda, građani Grčke troše više nego što zarađuju.
Prema podacima za 2024. i 2025. godinu, najveću stopu štednje imaju Švedska i Mađarska – po 14,7 odsto raspoloživog prihoda.
Odmah iza njih su Češka sa 13,7 odsto, Francuska sa 12,8, te Njemačka i Holandija sa više od 10 odsto.
Prosjek Evropske unije iznosi 8,1 odsto.
S druge strane, Grčka je jedina evropska zemlja sa negativnom stopom štednje od minus 9,3 odsto, što znači da domaćinstva u prosjeku troše više nego što im iznose prihodi.
Ekonomisti navode da se takva situacija finansira zaduživanjem ili trošenjem ranije ušteđenog novca.
Među većim evropskim ekonomijama, relativno niske stope štednje imaju Velika Britanija sa 4,7 odsto i Italija sa 3,2 odsto.
Zanimljiv je i podatak da Letonija ima stopu štednje nula odsto, što znači da domaćinstva potroše gotovo sav raspoloživi prihod.
Stručnjaci ističu da građani najčešće štede iz predostrožnosti – zbog straha od gubitka posla, bolesti ili neočekivanih troškova, ali i radi sigurnije starosti.
Ekonomisti upozoravaju da visoka štednja ne znači uvijek i veće bogatstvo, već često predstavlja i odraz nesigurnosti i straha od budućnosti.
S druge strane, negativna stopa štednje, poput one u Grčkoj, najčešće ukazuje na ozbiljne finansijske probleme domaćinstava.
Podaci tako pokazuju da štednja nije samo ekonomski pokazatelj, već i mjera povjerenja građana u sopstvenu budućnost, državu i ekonomsku stabilnost.
