Први разлог : нису одвојена довољна финансијска средства за обнову, па им пријети физичко оштећење и пропадање. Други је суочавање са идентитетско-идеолошким нападом који се спроводи над хришћанским насљеђем у Федерацији. Због ситуације у којој се налази БиХ и због бурне историје много је насљеђа страдало. Oно које је остало у Федерацији користи се за манипулацију од стране Бошњака у ФБиХ. Оно што је вијековима српско, покушава се претворити у бошњачко.
„Ми имамо ситуацију у којој, нажалост, имамо потребу изградње једне нове нације у нашој земљи која, а то је типично за изградњу сваке нације у некој земљи, врло агресивно покушава да присвоји или апроприше културно стваралаштво других народа како би утемељило неку своју културу и историју. Тако рецимо, оно што је веома актуелно, углавном је угрожено средњевјековно насљеђе Срба из БиХ јер се оно босанчи“, рекла је Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика из Републике Српске
Манипулације историјским културним насљеђем тешко се могу избјећи. Поред средњевјековног насљеђа, манипулише се и са Музејом Младе Босне.
„Комисија за очување националних споменика Републике Српске је прогласила грађу Музеја Младе Босне у Сарајеву националним спомеником. Међутим, врло брзо је дошла иницијатива да музеј није сагласан са тим, иако ту нема никаквих прописа којим би се спријечило објављивање одлуке у Службеном гласнику. Та одлука никад није објављена, а како није објављена тако није никад ступила на снагу, иако се ми за то боримо преко 10 година.“, казала је Ошап Гаћановић.
„Тај Музеј Младе Босне који је постојао у Сарајеву је практично пренамјенован и он више нема своју сврху. Ту се налазе оружје којим је почињен атентат, наочале Гаврила Принципа, бројни документи који свједоче о раду Младе Босне, али начин на који се то данас презентује јавности није нешто што одговара истини, нити стварном садржају. Данас су Срби тамо представљени као агресори, а цијело српско историјско и културно насљеђе је постало огроман предмет злоупотребе, а и у огромној мјери се оно или сакрива или представља на један потпуно другачији начин од оног на који би требало да буде представљено“, рекао је Владе Симовић, политиколог.
Срби морају сачувати своје насљеђе као доказ своје историје, поручују из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.
„Ми морамо сачувати гробља, капеле и цркве како би то свједочило да су на тим мјестима живјели Срби и хришћани и морамо сачувати документе и слике да се зна шта су они срушили“, рекао је Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.
О судбини српског културног насљеђа у ФБиХ писало се и прије више од двије деценије гдје се истицало да је српска баштина далеко од српског народа. До данас се није промијенило готово ништа. Ово више није само питање апсурда, већ много озбиљније институционално питање.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу .
