Сложно раде три генерације соколачких фармера

Дјечак, уз оца и дједа, већ учи све послове на фарми у Новом Селу. Сточарство му је ушло под кожу.

"Хоћемо ићи шта радити? Донијети пет бала из сењака", прича Мијат.

И тако из дана у дан. А дани на овој фарми често почињу и прије зоре.

Три генерације Јанковића баве се сточарством и кажу бар три генерације у породици Јанковић прије њих радиле су исти посао. Није то нимало лако али је часно и поштено. На овој фарми је много труда, рада и зноја потребно да би се и у зимском периоду произвело око 450 литара млијека.

До таквих резултата не долази се преко ноћи. Све је започео дјед Александар. Сточарству се окренуо из нужде када је остао без посла. Данас се сви у породици баве искључиво сточарством.

"Имали смо кућу у Сокоцу доле смо живјели. Онда смо се супруга и ја вратили на село. Имали смо двије краве послије смо докупили још крава. И како је син порастао то му је жеља била направили смо шталу", говори нам Александар.

"Имамо 20 музних грла и имамо 15 јуница у узрасту од малог телета до стеоних јуница пред тељење што остављамо за подмладак. Укупно око 35 грла држимо. То је претежно сименталска раса и има доста и хоштајнла убачено", прича Стојан Јанковић.

У мају планирају и проширење фарме за 20 грла. Јанковићи поносни. Кажу, од сточарства се на дједовини може лијепо живјети. И све то уз кућу пуну дјеце.

"Много поносан. Баш сам поносан и на себе и на оца, родитеље, супругу која ми је дала четворо дјеце. Препоносан човјек. Син је најчешће са вама на фарми? Најчешће. Воли, воли баш. Нисам видио мање дијете , а да више исказује жељу за овим, баш ме изненадио", додаје Стојан.

На фарми Јанковића је и више од 70 оваца. Али кажу богатство нису грла у шталама, већ дјеца која већ сада желе да наставе породичну традицију. Зато кажу да се сав труд исплати јер се овдје не гради само фарма, већ и будућност нових нараштаја Јанковића.