Gasovod koji podržavaju Sjedinjene Američke Države mogao bi smanjiti zavisnost Bosne i Hercegovine od Rusije, ali Brisel upozorava da bi mogao ugroziti njene ambicije za članstvo u Evropskoj uniji.
Gasovod „Južna interkonekcija“, osmišljen da poveže Bosnu i Hercegovinu s terminalom za tečni prirodni gas u susjednoj Hrvatskoj, mogao bi ugroziti težnje BiH za članstvo u Evropskoj uniji, piše Deutsche Welle.
Projekat je strateški važan za zemlju jer bi smanjio zavisnost od ruskog gasa. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija je podstakla i države članice i zemlje kandidate da prekinu veze s ruskim energetskim sektorom. Za BiH, koja gotovo sav gas uvozi iz Rusije, ovaj gasovod mogao bi biti ključni korak ka diverzifikaciji i povezivanju s evropskim tržištem gasa preko Hrvatske.
U martu su vlasti BiH usvojile zakon kojim je praktično imenovana američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy kao investitor projekta. Ta firma je osnovana tek krajem 2025. godine i, prema dostupnim informacijama, nema iskustvo u izgradnji gasovoda.
To je izazvalo zabrinutost u Briselu. Uoči konačnog odobrenja sporazuma, ambasador EU u BiH Luigi Soreca uputio je pismo domaćim vlastima pozivajući ih da poštuju pravila EU. Naglasio je da je ključno da zakonodavstvo bude usklađeno s obavezama iz Energetske zajednice i preporukama Evropske komisije kako bi se očuvao napredak ka članstvu.
Za EU problem nije sam gasovod, već način dodjele projekta. Brisel podržava smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, ali insistira na transparentnim procedurama i pravilima javnih nabavki.
Planirani sporazum izazvao je sumnje i unutar BiH. Transparency International u BiH upozorava da bi izbjegavanje transparentnih procedura i konkurencije predstavljalo opasan presedan. Postavljaju se i pitanja o porijeklu investicije od oko 1,5 milijardi dolara, kao i o sposobnosti kompanije da realizuje projekat ove veličine.
Dodatnu kontroverzu izazivaju navodne veze kompanije s osobama bliskim američkom predsjedniku Donaldu Trumpu, što otvara sumnje da je politički uticaj mogao igrati ulogu u izboru investitora.
Ova situacija ukazuje na šire izazove na putu BiH ka EU. Zemlja je zahtjev za članstvo podnijela 2016. godine, a status kandidata dobila 2022, dok su pregovori formalno započeli 2024. godine. Međutim, proces je često usporavan zbog političkih podjela i nedostatka reformi.
Analitičari upozoravaju da bi BiH mogla izgubiti značajna sredstva Evropske unije ukoliko ne sprovede potrebne reforme. Riječ je o gotovo 374 miliona eura iz Plana rasta za zapadni Balkan, što Briselu daje snažan mehanizam pritiska.
I dalje ostaje neizvjesno da li će intervencija EU promijeniti tok projekta. Međutim, jasno je da će ishod pokazati da li je prioritet Bosne i Hercegovine usklađivanje sa standardima Evropske unije ili zadovoljavanje parcijalnih interesa.
