Наоружани мушкарац, који је претходно покушао да опљачка продавницу, бјежао је пред потјером, док га, с леђа, хицима из аутоматске пушке није упуцао полицајац. Убијени је један од укупно 26 мртвих за 24 часа у држави у којој просјечно дневно страда између 50 и 60 особа.
У Мексико Ситију, Халиску и Гвадалахари забиљежено је свега по једно убиство, док у Монтереју, четвртом мексичком граду у којем се играју утакмице Мундијала, за та 24 часа није убијен нико.
Ипак, већ послије прве утакмице, одигране 11. јуна, група од неколико стотина маскираних особа направила је хаос у граду, превртала аутомобиле, разбијала излоге и у неколико наврата сукобила се са полицијом.
Фудбалско примирје, како су новонасталу ситуацију описали мексички дневници, резултат је сложених околности које се тумаче на различите начине. Прије почетка првенства, у Мексику је биљежено просјечно 55 убистава дневно, што је, опет, огроман напредак у односу на 2024. годину, када је дневно биљежено безмало 90 убистава.
Неформални договор о миру
Дио заслуга за овакав тренд, свакако, припада шефовима нарко-картела, који су, ако је вјеровати полицијским изворима у Мексику, наложили својим војницима да се ни по коју цијену не мијешају у Мундијал, прије свега јер само град Гвадалахара од овог спортског догађаја очекује приход од око милијарду долара.
Цунами свјежег новца је, тврде мексички медији, пажњу шефова картела усмјерио ка уличној проституцији и продаји дроге, прије него ка обрачунима са ривалским бандама и полицијом.
Пад броја убистава тумачи се и прећутним примирјем између криминалаца и власти, које су, како се чини, одлучиле да обуставе велике операције против шефова нарко-картела током трајања Мундијала.
Од почетка Свјетског првенства није забиљежена ниједна таква полицијска акција, махом због страха да би се могле поновити сцене из фебруара, када је током обрачуна са полицијом убијен лидер Картела нове генерације, Немесио Рубен Осегера Сервантес, познат по надимку Ел Менчо.
Страх од насиља
Одмах затим, становници Халиска посакривали су се по кућама страхујући од освете припадника картела, који су у данима који су услиједили палили аутомобиле, камионе и аутобусе и пуцали на полицајце.
„Останите у кућама док стање не буде под контролом“, упозорио је тада гувернер Халиска, Пабло Лемус Наваро, наређујући да се обустави сваки вид јавног превоза, како би се избјегли проблеми на блокадама путева.
Накратко је, због панике, затворен аеродром, а отказане су четири утакмице фудбалске лиге. У обрачунима је убијено укупно 70 особа.
Немесио Рубен Осегера Сервантес годинама је сматран најмоћнијим криминалцем у Мексику, чији су војници, плаћене убице, одговорни за нестанак најмање 15.000 људи. Страхује се да је овај број и знатно већи, али да породице, из страха од освете картела, добар дио отмица једноставно не пријављују.
Крваве драме дио су мексичке свакодневице већ скоро двије деценије, откако су власти одлучиле да зауздају нарко-картеле, који са мање или више успјеха контролишу велики дио финансијских, безбједносних и друштвених токова ове државе.
()
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу .
