Да ли поскупљења тјерају грађане да штеде?

"Штедим на чему се може, на гардероби, на храни се не може штедити, али на луксузу може",

"Не штедим, ја сам пензионер, али сам јако дисциплинован када је у питању расподјела новца",

"Не штедим, нисам дисциплинована, трошим све што имам",

"Све потрошим што имам", коментари су грађана.

Највећа штета је чекати право вријеме за штедњу, кажу економисти. Трошкови се морају добро распоредити, а за то је најважније бити дисциплинован.

"Увијек треба да имамо циљ за који штедимо и неки фонд за „црне дане“, ако не дај Боже останемо без посла или без неких примања, треба да имамо резерву која износи између 3 до 6 одсто редовних мјесечних трошкова. Да бисмо уштедили за три до шест мјесеци редовних трошкова треба да штедимо пет одсто плате између три до шест година", рекао је Милош Грујић, економиста.

Не води се довољно рачуна о расподјели финансија, функционише се без плана из дана у дан, а то представља највећу грешку за кућни буџет грађана, поручују економисти. Основни недостатак такве расподјеле новца је што када се људи суоче са већим трошком посегну за кредитима, углавном изразито неисплативим, што дугорочно само погорша финансијску ситуацију.

"Неке активности које заиста можемо испланирати било би добро да се дефинише унутар породице са чим располажу. Трошкови треба да буду пописани из мјесеца у мјесец, и да се онда унутар тих трошкова покуша направити нека уштеда", рекао је Зоран Павловић, економиста.

У БиХ штедња се не може гледати као дугорочна навика, већ као реакција на стање друштва у ком живимо, поручују социолози.

"Чињеница да све више грађана живи на неком рубу егзистенције или у отежаним социо-економским условима, онда је тешко да говоримо о штедњи у тим условима. Поставља се питање од чега људи да штеде?", рекао је Владимир Васић, социолог.

Све је више грађана чија плата не може да покрије мјесечне трошкове, па постаје неопходно да раде и додатни посао. Зато се чини да никад није било потребније тражити могућност за уштеде и одговорно планирати трошкове.