Mina Đekić za "Glas Srpske": Umjetnička muzika nije stvar mode već neophodnost

Prvi iz ciklusa koncerata "Maestre" donosi jedan izuzetno pametno odabran program u kome je spojena isceljujuća lepota Mocartove i Hajdnove muzike sa ne tako svetlim dubinama Kamerne simfonije Dmitrija Šostakoviča. U podnaslovu ovog dela stoji: "Posvećeno žrtvama fašizma i rata" i ono nas poziva da promislimo o vremenu u kome živimo, a koje, nažalost, veoma podseća na ono što je Šostakoviča nagnalo da ga komponuje

Rekla je ovo za "Glas Srpske" Mina Đekić objašnjavajući šta publika može publika očekivati u Nacionalnom teatru  23. marta, na koncertu "Maestre" osim vrhunske muzike Hajdna, Šostakoviča i Mocarta"? Pomenuti koncert je prvi nastup u novom ciklusu umjetničke muzike koju pokreće Narodno pozorište Republike Srpske a koji stavlja u prvi plan neka od najznačajnijih imena ženskog dirigentskog stvaralaštva u regionu, ukazujući na sve izraženiji napredak žena na pozicijama umjetničkih direktora i šefova dirigenata. Iskusna umjetnica, koja u Simfonijskom orkestru NPRS,  nastupa na poziciji zamjenika vođe dionica drugih violina, iza sebe ima dugogodišnju karijeru u brojnim sastavima, orkestrima i pedagoškom radu, kaže da se pozicija žena  u klasičnoj muzici, polako ali sigurno mijenja na bolje.

- .Danas možemo da kažemo da smo ravnopravne. Bacite pogled i na naš orkestar,  odnos snaga je savršeno izjednačen. Ciklus "Maestre" mogao bi da ohrabri više mladih umetnica da se odvaže i potraže svoje mesto na vodećim pozicijama u svetu umetničke muzike, rekla je Đekićeva.

GLAS: Ovo je važan nastup u Nacionalnom teatru, koji je od prošle godine jasno profilisao svoj program umjetničke muzike pod vođstvom art direktora Dušana V. Uroševića i vrlo širokom rasponu od kamernih varijanti preko simfonijskih orkestra do opere? Koliko je važno djelovanje, jedne od ovakvih, nazovimo je "baza" za razvoj muzike, edukacije publike i kulture generalno?

ĐEKIĆ: Veoma je važno. Zapravo, dobar simfonijski orkestar i pažljivo osmišljena sezona koja uključuje sve što ste naveli su prosto neophodni gradu i umetničkom centru kao što je Banja Luka.

GLAS: Bez lažne skromnosti, jedan ste od umjetnika, koji je u ovom milenijumu odigrao jako važnu ulogu toj popularizaciji umjetničke muzike i vraćanju digniteta ovom žanru kroz rad u brojnim orkestrima,  sastavima i bezbrojnim koncertima širom regiona i svijeta? Koliko je bilo teško pomiriti sve te izvođačke obaveze sa umjetničkim impulsom i privatnim obavezama. Da li je neka od strana trpjela posljedice?

ĐEKIĆ: Hvala na lepim rečima. Moja otvorenost i zanimanje za razne oblasti ne samo u muzici već i u drugim umetnostima, pomogli su mi da uspostavim divne saradnje i svoj rad implementiram i prikažem u različitim sredinama. Dugo sam se bavila i pedagogijom kao nastavnica violine, dakle bila sam na dva fronta, izvođačkom i pedagoškom i u tom smislu često sam morala da pravim razne kompromise. Tu je naravno, i porodični život koji zahteva vreme i energiju i koji me je, na kraju podstakao da pojednostavim stvari i opredelim se za izvođaštvo. Ali ne bih to nazvala odricanjem, pre bih rekla da je to racionalno upravljanje.

GLAS: Jedan od sastava koji je odigrao važnu ulogu u toj misiji vraćanja umjetničke muzike na mjesto koje joj pripada jeste gudački sastav "Anime". Nastupali ste doslovno širom Srbije i regiona,  ali i šire, kakva iskustva nosite iz tog rada i  kako je publika reagovala, posebno u sredinama gdje umjetnička muzika nije dostupna, kao u većim centrima poput Beograda i drugih urbanih centara?

ĐEKIĆ: Moje drage koleginice Dušica Mladenović, Teodora Nikolić i Marina Popović osnovale smo ovaj sastav davne 2013. i godinama smo nastupale u formama od trija do kvinteta izvodeći isključivo umetničku muziku koja je pokrivala repertoar od baroka do savremenih kompozitora. Album koji smo snimile za beogradsku kuću "Metropolis", sa delima našeg slavnog Dejana Despića i jednog od vodećih irskih kompozitora Ijana Vilsona, odveo nas je i dalje od regiona – održale smo koncertnu turneju po gradovima Irske, ali i koncert u Srpskom kulturnom centru "Ivo Andrić" u Pekingu. Na tim nastupima svirale smo i dela drugih srpskih kompozitora i publika je bila oduševljena, a mi smo se osećale kao istinski ambasadori srpske kulture i umetnosti.

GLAS: Osim djelovanja u simfonijskom orkestru NPRS, jedan ste od začetnika ciklusa koncerata "Introdukcije za decu: U potrazi za muzikom"? Šta vas je motivisalo da djecu uvedete u svijet klasične  muzike i koliko je važno razbiti gorepomenute predrasude prema klasici?

ĐEKIĆ: Da, ja sam autorka obrazovnog programa "U potrazi za muzikom" koji realizujem sa divnim kolegama iz našeg orkestra i na to sam veoma ponosna.  Kao što sam već spomenula, dugo sam radila sa decom i nisam se tako lako odrekla tog divnog iskustva. Utkala sam ga, između ostalog i u ovaj program. Ljudi često imaju otpor prema stvarima koje ne razumeju. Ponekad je dovoljno publici ispričati nešto o muzici koju sluša, povezati tu muziku sa drugim oblastima života. Isto je i sa decom. Upoznajemo ih sa muzičkim instrumentima, sa osnovnim pravilima lepog ponašanja na koncertima, muzičkim elementima i to im uliva samopouzdanje da oni svet umetničke muzike mogu da razumeju i da mu pripadaju. Verujte, ni na jednom našem koncertu nismo imali problem da im održimo pažnju. Na kraju svakog koncerta pitam decu koliko im se  koncert dopao od 1 do 10. Najniža ocena koju smo dobili je 11.

GLAS: Tokom karijere osim izvođenja djela velikana klasike sarađivali ste i izvodili djela savremenih kompozitora klasične muzike.  Koliko je važno širiti na pozornici njihov rad i da li imate nekog ličnog favorita među savremenim kompozitorima umjetničke muzike?

ĐEKIĆ:  Ovo bi moglo biti pitanje za poseban intervju. Saradnja sa kompozitorima je važan deo mog profesionalnog života, i na isti način kao i rad sa decom, deo je moje umetničke misije. Dakle, smatram to nečim od velike važnosti.  Iako se izvođenjem savremene muzike bavim više od 20 godina, to je za mene i dalje izlazak iz zone udobnosti. I iskreno, svaki put kada dobijem note za novi projekat, pitam se da li ću ja to umeti. Ipak, jako bi mi bilo teško da izdvojim i 10 favorita među kompozitorima sa kojima sam sarađivala i čiju sam muziku izvodila i snimala, tako da neću načinjati taj spisak.

GLAS: Umjetnička muzika u modernom vremenu dosta eksperimentiše, ukršta se sa drugim formama od elektronike do hevi metala, živa je i odbija da se "ukalupi" u arhivsku muziku. Kako Vam djeluju kao izvođaču i slušaocu te moderne varijante i koliko su one odigrale ulogu u širenju klasične muzike širem sloju publike?

ĐEKIĆ: Postoje uspešni primeri te prakse gde muzičari koriste različite žanrove, eksperimentišu sa njima i time pronalaze autentični muzički izraz koji može da privuče i zainteresuje širu publiku. Postoje i poduhvati koji nastoje da postignu neke druge ciljeve – profit, više pregleda na mrežama, čistu zabavu i sl. Ne bih rekla da to čini bilo kakvu uslugu umetničkoj ili kako kažete klasičnoj muzici.

GLAS: U Simfonijskom orkestru NPRS nastupate na poziciji zamjenika vođe dionica, ali osim tog više nego zahtjevnog zadatka, da li imate drugih planova kada je u pitanju umjetnička muzika i karijera generalno?

ĐEKIĆ: Već duže vreme zapravo delujem kao vođa deonice drugih violina i uživam u tom poslu, pre svega zato što sarađujem sa divnim ljudima. Kao što rekoh, radim na više različitih projekata za decu u okviru različitih institucija i udruženja. Kad god mi obaveze u Narodnom pozorištu dozvole, nastupam sa orkestrom Kamerata Novi Sad. Deo sam ansambla za savremenu muziku 2K+ iz Novog Sada. Takođe osmišljam i izvodim koncerte kamerne muzike koji imaju za cilj upravo ono o čemu smo govorili – približavanje umetničke muzike što široj publici, ali ne prilagođavanjem već edukacijom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.