Manojlo Manjo Vukotić za "Glas": Bećković je kao mladić i voli da bude sve mlađi

Mladi danas jako malo čitaju i u Srbiji manje od 20 posto građana godišnje pročita jednu knjigu- rekao je u intervjuu za „Glas Srpske" , vlasnik izdavačke kuće "Vukotić media" Manojlo Manjo Vukotić, dugogodišnji novinar i urednik "Večernjih novosti".

Iskusni publicista, bio je gost u Istočnom Sarajevu na manifestaciji  "Momo Kapor: Čuvar adrese"" zajedno sa piscem Matijom Bećkovićem,  koji je kako Vukotić ističe dobar dio svojih djela izdao u "Vukotić Media", kako zbog profesionalnih, tako i prijateljskih veza, ali najviše zbog kvaliteta njegove proze i poezije?

U zajednički rad vuče nas nekoliko stvari. Mi smo gotovo isto godište, doduše, ja sam stariji godinu dana i zajedno smo došli u Beograd, studirali... On se bavio poezijom, ja novinarstvom, tako da se dugo pratimo. Druga stvar je to,  što su nam porodične sudbine gotovo identične. Treća koja nije nikako sporedna a ni najglavnija stvar, jeste to što je Matija veliki pesnik, veliki mudrac i naravno zadovoljstvo je i čitaocu da ima njegove knjige u ruci, a naročito izdavaču da ima takvog saradnika i da ima takvog autora.

Otuda su se tri knjige "Nigde nikog nemamo kud", "Majka Zorka" i "Moj drug Đido", pojavile u mojoj izdavačkoj kući. Nadam se da ćemo biti dobrog zdravlja i on i ja pa ćemo možda nastaviti zato što ima još nedorečenih tema. On je kao mladić i voli da bude sve mlađi, a ne predajem se ni ja.

GLAS:Kako biste prokomentarisali svojevremenu tvrdnju – Kada razgovaraju Matija Bećković i sada već upokojeni Atanasije Jeftić jedini sagovornik može im biti sam Gospod Bog?

VUKOTIĆ:To je jedna zanimljiva izjava. Celo Matijino stvaralaštvo od tih najranijih dana kada je na nov, originalan, autentičan način pevao sa tim starocrnogorskim, orlovačkim jezikom pa sve do današnjih dana, on je bio vernik, on je razumeo crkvu, družio se sa tim duhovno bogatim svetom , mislim da je sve manastire obišao, rođak mu je bio blaženopočivši mitropolit Amfilohije sa kojim je proveo mnogo godina i nije nikakvo čudo što je upio te pravoslavne mudrosti.

GLAS: Matija je među nama i nadamo se da će još dugo poživjeti jer je sve mlađi pa ocijenite gdje je danas književno stvaralaštvo, koju težinu danas imaju ovdašnji pisci?

VUKOTIĆ: Nisam književni kritičar pa da pravimo neku dublju analizu ali ima tu u srpskoj literaturi sada da se lepo i dobro pročita. Ima dobrih savremenih tema, ima novih romana, novih ljudi sa malo zaboravljenim ratnim temama, život Srba, pogibijama Srba...Ima nešto, ali ukupno gledano ta produkcija je ukupno dosta dobra sa dosta i promašaja, dosta improvizacije, dosta neozbiljnih knjiga, neozbiljnih autora, dosta neozbiljno urađenih tema zato što kulturne institucije u prvom redu ministarstva a i druge kuće nemaju u svojim programima teme koje bi trebale da se nađu- Šta je literatura?Šta je kultura? kao što nemamo ni to šta je naša istorija ..tako da je i izdavaštvo u nekom  ćorsokaku.

GLAS: Sa druge strane izdaje se dosta romana, djeluje dosta izdavača, ali koliko ono što je objavljeno ostavlja značajan trag  u kulturi?

VUKOTIĆ: Ima dosta izdavača, ima dosta knjiga ali to nije produkcija za koju bi mogli reći da je probojna, napredna, zrela, da nosi neke vrednosti.

Ima dosta nameštaljki na konkursima, izdavaštvu, dodelama nagrada, tenderima...Pojavljuje se dosta istovetnih imena u žirijima, na sajmovima ...tako da imamo neke krugove koji zatvaraju krug za prave vrednosti, a dobrim delom promovišu nešto što nije za promocije.

U tome je problem i mislim da u Srbiji Ministarstvo za kulturu nema programe kako i šta očuvati kao što je prošle godine upropašten otkup knjiga, sajam knjiga blokiran i razoren i nije pokazao ono što je uvek pokazivao. Nije bilo publike, ni produkcije , niti promocija zbog političkih igara. Ta podela nas košta pa i u Republici Srpskoj.

GLAS:Koliko, zapravo danas mladi ljudi čitaju knjige i kako se to odražava na izdavače ali i cijelokupnu knnjiževnu scenu.?

VUKOTIĆ: Jako malo. Jedno istraživanje Evropske unije koje je sveže i nema mu ni mesec dana, pokazalo je da je Srbija na četvrtom mestu u Evropi po slaboj čitanosti. Tu su koliko se sećam Turska, Kipar i nisam siguran da li je Rumunija. Manje od 20 odsto građana Srbije godišnje pročita samo jednu knjigu. Dakle, nemamo ozbiljnu kulturnu etiku, nemamo ozbiljana finansiranja, a ovo što se dešava u poslednje vreme je jako loše , jako ispolitizirano, jako podeljeno od pozorišta pa do izdavačkih kuća i do nagrada.

GLAS: Kako vratiti mlade ljude knjizi, kada je cijela medijska ali i kulturna scena srozana na jako nizak nivo?

VUKOTIĆ: To je što često kažem i pitam kako vratiti čitaoca novinama koji su pobegli od njih, a pobegli su između ostalog zato što im se novinari ne približavaju, to je zato što su novinari pustili da se razvije portalno novinarstvo koje nije novinarstvo. To je lažno novinarstvo, biznis novinarstvo, kompjuterizovano novinarstvo u kome je sve hladno, koje nema dušu, koje nema istinu, koje nema iskrenost.

Nastala je katastrofa sa tiražima novina u Srbiji. Deset dnevnih listova danas prodaju 100 000 primeraka. Moje "Novosti" u kojima sam radio i vodio 12 godina nijedne godine nisu imale tiraž ispod 200 000 a skakao je i do 300 000, a u Republici Srpskoj imali su tiraž oko 15 000 što je danas ukupni tiraž "Novosti".

GLAS: Šta se desilo, nemoguće je da smo preko noći ostali bez profesionalaca  u medijima i čitalaca?

VUKOTIĆ: Kada pobegnete od tema, kada pobegnete od života, od tih mladih ljudi i ne probližavate se ljudima kroz intervjue, tekstove o muzici, o mnogim stvarima koje njsih interesuju, kada im ne posvetite literarna dela, kad nemate literarni naboj koji je postojao, naboj koji je imala Bećkovićeva generacija, onda nije čudo da ne možemo da prodamo ni dobru knjigu poezije, ni novinu. Čitalac više nema naviku da sluša poezijui to je činjenica. Zamrli smo i plašim se da nestanemo. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.