Колико особа у Српској је преминуло од респираторних болести
Међу најзагађенијима је , која и овог понедјељка, 22. децембра, има највиши индекс загађености ваздуха у цијелој БиХ.
Мјерење у 8.00 часова показало је да је индекс квалитета ваздуха у Бањалуци 158, а у Тузли 157, објављено је на интернет страници "Зрак.екоакција".
Велики број преминулих прошле године
С обзиром на све већу забринутост због загађења, објавио је анализу о броју преминулих од респираторних болести у 2024. години.
Како је наведено из Завода, у току 2024. године од болести респираторног система преминуло 667 особа.
То је, појашњавају даље, 4,7% од укупно преминулих 14.136 лица.
"Од 667 лица преминулих од болести респираторног система, 400 је мушког, а 267 женског пола", закључио је Завод за статистику.
Огласио се Институт за јавно здравство
Институт за јавно здравство Републике Српске прије неколико дана издао је препоруке грађанима због све веће концентрације .
Институт је препоручио низ мјера и интервенција које могу допринијети смањењу изложености загађеном ваздуху и ублажавању његових негативних утицаја на здравље становништва.
Из института наводе да се то посебно односи на осјетљиве групе, у којима су дјеца, труднице, старије особе и особе са хроничним обољењима.
''Неопходно је смањити загађење ваздуха из саобраћаја, осигурати простор за пјешачку и бициклистичку инфраструктуру, побољшати системе искористивости земљишта, што доводи до смањења времена путовања, те провести инжењерске мјере и мјере за смањење брзине'', наводе у Институту.
Неопходно је, како се наводи, регулисати и спроводити контролу индустријских емисија, смањити емисије из индивидуалних ложишта, смањити могућност настанка фотохемијског смога и приземног озона, те изабрати најбоље енергетске опције, узимајући у обзир утицај на здравље и економију.
''Вриједности индекса квалитета ваздуха четири и пет означавају веома загађен ваздух. Изложеност ваздуху ових категорија може довести до појаве здравствених тегоба код цјелокупне популације, док се код осјетљивих група становништва могу јавити озбиљније здравствене тегобе него код здраве популације'', наводе у Институту.
Избјегавати физичке активности
Када је ријеч о осјетљивим групама становништва из Института препоручују да се избјегавају напорне физичке активности на отвореном, активности праћене убрзаним и дубоким дисањем, те да се скрати боравак у спољашњој средини.
Особама са акутним и хроничним обољењима савјетује се редовно узимање терапије, а у случају погоршања основног обољења препоручује се јављање породичном љекару.
За општу популацију је предложено да се скраћује трајање и смањи интензитет напорних активности на отвореном уз чешће паузе, да се избјегава излазак и боравак на отвореном у раним јутарњим и вечерњим часовима, те да се избјегава додатна изложеност загађујућим материјама из других извора, као што су пушење и коришћење различитих хемијских средстава (средства за чишћење, љепила, боје и лакови).
''Неопходно је и избјегавати провјетравање просторија у раним јутарњим и вечерњим часовима, користити јавни градски превоз ради смањења загађења ваздуха из саобраћаја и кад год је могуће, смањити или избјегавати коришћење чврстих горива за гријање'', истичу у Институту.
Како је наглашено, на нивоу опште популације, заштитне маске се не препоручују за смањење изложености загађењу ваздуха, а респираторне маске се могу препоручити за лица која су професионално изложена, или у ванредним ситуацијама као на примјер шумски пожари, вулканске ерупције, пустињска прашина, или чишћења у случају катастрофа.