У многим крајевима Србије, Републике Српске и Црне Горе имају обичај да кажу да тог дана прислужују или помињу, па другу славу зову још и локализмима попут прислуга или преслава.
Једна породица најчешће обиљежава једну славу, односно, слави једног свеца заштитника. Међутим, постоје и породице које славе два, или чак и више светаца, а дани које обиљежавају се називају најчешће преславе, послужице, приславе или прислужбе.
Преслава тј. прислуга се обиљежава скромније, уз присуство мањег броја гостију. Најчешће се окупи само најужа родбина или се обиљежи у кругу породице. Може да се наслиједи или одабере према више различитих критеријума.
За разлику од крсне славе која се насљеђује од најстаријег претка, преслава се у нову породицу може донијети удајом. Када је жена једини потомак из своје матичне породице, или нема брата који би наставио традицију преношења славе, како се њена слава не би изгубила онда наставља да је слави као другу славу, преславу или послужицу.
Понекад би се догодило да се друга, додатна, слава усвоји када постоји вјеровање да се неки светац залагао за неку врсту спасења. Нпр. уколико нека особа вјерује да јој је баш тај светитељ донио спасење, избавио је од болести, сачувао живот у некој несрећи… онда се та особа, или читава породица, у знак дубоке захвалности завјетује да ће прислуживати још једног светитеља поред крсног имена. Или, уколико вјерује да ју је неки светац опоменуо да се врати на прави пут, најчешће кроз сан или тиме што је особу казнио, из страхопоштовања многи људи узимају и приславу поред славе.
Некоме је преслава имендан, или рођендан, уколико је рођен на дан неког светитеља.
Тај дан би се обиљежавао обавезним постом, и не само тај дан, већ читава недјеља у којој се слава налази, како би потом услиједело причешће на дан славе. Тог дана носило би се жито у цркву да се освешта након причешћа и молитве. Код многих свештеника обично је правило да се колач не мијеси, већ само кољиво. Запали се кандило у дому и очита молитва светитељу како би му се изнова одала захвалност.
За овај обичај не знају многи Срби, нарочито они у градским срединама. Обично га мијешају са завјетином (сеоском или градском славом), што није исто, јер је завјетина дан када се цијело село, град или нека већа група људи насељена на истом простору, завјетовала да ће прослављати истог светитеља.
(Стил)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу .
