Brižit Bardo: odlazak francuske ikone na večni počinak

Juče, 7. januara, Brižit Bardo je otišla na večni počinak, na groblju Sen Tropea, u blizini svog prvog muža Rožea Vadima, koji ju je lansirao u zvezde filmom „I Bog… stvori ženu“ (1956). Ispratio ju je poslednji muž Bernar d’Ormal, sin Nikola Šarije sa ćerkama i unucima, kao i brojni prijatelji. Porodica je odbila tzv. nacionalnu počast, kao i prisustvo Makrona, kome je poručeno sa radije osnuje ministarstvo za položaj životinja.

Velika lepotica, francuska Marijana i slavna glumica, nakon dve decenije na filmu, povukla se iz sedme umetnosti na vrhuncu karijere, 1973, na svoju farmu La Mandrag, pored Sen Tropea, i sledećih 50 godina posvetila je borbi protiv zlostavljanja životinja. Osnovala je svoju fondaciju za prava životinja, koja deluje u preko 70 zemalja, i neumorno je radila u njoj do kraja života.

Pomagala je kome god je mogla. Ostaće upamćena njena podrška Džozefini Bejker kojoj je pretilo izbacivanje iz kuće sa 12-ero dece. Vikala je na Kanađane zbog surovog ubijanja beba foke radi krzna, desetina hiljada godišnje, pisala vodećim svetskim liderima i kraljevima o tom užasu, i na koncu uspela: uvoz ovog krvavog krzna je zabranjen u mnogim zemljama. Uspela je da isposluje umrtvljivanje životinja strujom u francuskim klanicama, koje su inače na užasnom glasu.

Svađala se sa nekoliko predsednika Francuske zato što ništa nisu učinili da se zabrani konzumiranje konjskog mesa i jezivi transport konja iz Istočne Evrope u Francusku. Zalagala se za zabranu nehumane hajke, u kojoj čopor lovačkih pasa juri jednu divlju životinju, koja često ugine od infarkta. Makron, nažalost, za to nije imao razumevanja ne želeći bogatašima da uskrati ovu zabavu iz doba francuskih kraljeva. Borila se i protiv raznih drugih surovih praksi mučenja životinja, na primer u cirkusu ili delfinarijumu. Veliku ljubav prema životinjama osećala je još od ranog detinjstva. Roditelji su joj za ručak servirali zeca koji je bio njen ljubimac, od čega joj je ostala trauma.

Francuski sudovi su je kažnjavali za govor mržnje, koji je uglavnom bio vezan za patnje životinja. Vređala je stanovnike ostrva Reinion (francuska prekomorska teritorija u Indijskom okeanu) koji koriste žive pse i mačke kao mamac u lovu na morske pse. Način na koji to rade prži normalan ljudski mozak. Bila je oštra prema francuskim doseljenicima iz Magreba, zbog njihovog ritualnog klanja ovaca. Pravdala je svoju podršku ekstremnoj desnici time što samo Le Penova stranka ima programe protiv surovog ubijanja životinja. Neosporno kontroverzna, ikona konzervativne stare Francuske, bila je, međutim, jedno od najhumanijih i najtoplijih bića na ovom svetu.

Ta divna stvorenja, koja i ja obožavam, danas oplakuju svoju la pasionariju. Na ulicama Sen Tropea kojim se kretala tužna povorka, u pratnji Čika i muzičara grupe Džipsi Kings, bilo je mnogo transparenata poput onog: „Životinje zahvaljuju Brižit Bardo“. Među porodicom, prijateljima i ostalim gostima, emocije su bile opipljive dok je kovčeg ulazio u crkvu: neobičan, ručno izrađen od pletenog pruća, odražavao je zvezdinu vezanost za prirodu. Misa, intimna i nepretenciozna, održana je sa jednostavnošću koju je sama Bardo želela. Njena prijateljica Mirej Matje je otpevala Panis Angelicus, a cappella. Zatim je svet otpratio svoju ikonu do grobnice, pod škrtim zracima mediteranskog sunca.

Vesna Cakeljić, romanista