Ближи ли се крај Дубаију? Више од 2.000 напада довело до исељавања, хапшења, пада туризма...

„Пропаст Дубаија као сигурног уточишта“, примјећује амерички магазин Њујоркер (New Yorker). „Је ли ово крај Дубаија?“, пита колумнист Њујорк тајмса (New York Times). Британски Дејли мејл (Daily Mail) с нескривеним задовољством констатује да инфлуенсери напуштају своје гламурозне животе у емирату, говори о „великом егзодусу из Дубаија“ и „распаду блиставе, инфлуенсерске фантазије ослобођене пореза“.

Диo те „пропасти“ има везе и с хапшењима инфлуенсера и других људи који су на интернету објављивали фотографије штете настале у граду током иранских напада. Организација за правну помоћ Детјенед ин Дубаи (Detained in Dubai) процјењује да су власти Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) ухапсиле више од 100 људи, међу њима и Европљане, позивајући се на законе о кибернетичком криминалу или о националној сигурности. Ако буду проглашени кривима, пријете им високе новчане казне или вишегодишње затворске казне.

Према подацима Министарства одбране УАЕ-а, Иран је од почетка рата на ту земљу извео више од 2.200 напада дроновима и испалио више од 500 балистичких ракета. Наводно су неки пројектили погодили и ваздушну луку у Дубаију, као и стамбене зграде и хотеле у граду.

Истовремено, власти УАЕ-а покушавају одржати утисак сигурности и нормалног живота у Дубаију. Државни званичници обилазили су трговачке центре, док је предузећима наређено да остану отворена и раде као и обично. У неким медијима у УАЕ-у и на утицајним налозима на друштвеним мрежама тврди се да живот тече нормално и да је Дубаи и даље сигуран.

Нема сумње да је Дубаи – други по величини од седам емирата који чине УАЕ – претрпио озбиљну економску штету. Већина нафте у УАЕ-у налази се у емирату Абу Даби – око 96 одсто. Највећи дио прихода Дубаија заснива се на другим секторима: туризму, финансијским услугама, технологији, некретнинама и логистици.

Дубаи има око 3,8 милиона становника, али свега око десет одсто су домаћи Емираћани. Управо је долазак странаца – било као радника, инвеститора или туриста – покретао економски раст Дубаија, јер је с растом броја становника расла и потражња за робом и услугама.

„Страна радна снага у УАЕ-у кључна је за развој економије земље. Зато пад броја становника усљед одласка странаца може имати огроман економски утицај“, наводи се у анализи из 2021. коју је објавио вашингтонски тинк-тенк Араб галф стејтс институт (Arab Gulf States Institute).

Нема прецизних података о томе колико је страних становника од фебруара напустило Дубаи – привремено или трајно. Поједини извјештаји говоре о десетинама хиљада људи, пише (Deutsche Welle). Смањен је и број туриста. Разговори с компанијама из туристичког сектора указују на пад броја посјетилаца и до око 80 одсто.

Губитака има и у другим секторима. Референтни индекс берзе у Дубаију изгубио је 16 одсто вриједности. Менаџери у финансијском сектору замолили су запослене да раде од куће, а неке компаније су чак евакуисале дио особља. Цијене некретнина, које су раније достигле рекордне износе, почеле су падати, а економски стручњаци наводе да се купци повлаче из већ планираних куповина.

Локалне власти покушавају помоћи. Током прошле двије седмице УАЕ је саставио пакет мјера вриједан око 235 милиона евра. Тим пакетом се, између осталог, продужава рок за плаћање државних такси за три мјесеца, укључујући хотелске таксе и туристичке порезе, као и рок за подношење царинских пријава. Власти такође финансирају планове за подстицање туризма након завршетка рата.

Такође желе ублажити правила о пореском статусу и боравку за странце, како би увјерили оне који су отишли да се врате, писао је британски Фајненшел тајмс (Financial Times).

„Дубаи је био једна од првих регионалних влада која је покренула програм економске подршке, и то мимо пакета стабилизације које нуде централне банке“, каже Роберт Могијелницки из тинк-тенка Араб галф стејтс институт.

Могијелницки и други стручњаци сматрају да, у финансијском смислу, Дубаи још није ни близу краја.

„Економија Дубаија, која је озбиљно погођена ратом, мораће се снажно опоравити како би се вратила у нормално стање“, рекао је Могијелницки за Дојче веле. „Многи аналитичари ипак остају оптимисти када је ријеч о економској отпорности емирата. Врло је вјероватно да ће се Дубаи прилагодити новој политичко-економској реалности региона након сукоба.“

Сличног је мишљења и Карен Јанг, виша истраживачица у Центру за глобалну енергетску политику Универзитета Колумбија.

„Моје мишљење је да се Дубаи може опоравити“, рекла је она за Дојче веле. „Дубаи ће увијек бити регионални центар. Он представља идеал економске слободе и луксуза, уз поуздане државне услуге и правни и пословни систем какав има мало која земља у региону.“

„По мојој процјени, основне предности УАЕ-а остају нетакнуте“, потврђује и Мартин Хенкелман, директор Њемачко-емиратског заједничког вијећа за индустрију и трговину.

„Чак и уз садашње изазове, УАЕ је у доброј позицији да се релативно брзо опорави.“ Хенкелман подсјећа да се УАЕ опоравио и послије пандемије коронавируса.

„Али“, додаје у изјави за Дојче веле, „тај оптимистични сценарио зависи од брзог завршетка сукоба.“

Један од првих економских показатеља из времена рата такође иде у прилог тој процјени.

„Приватни сектор у УАЕ-у који није повезан с нафтом погођен је посљедицама рата“, навео је у саопштењу Дејвид Овен, виши економиста у С&П глобалу (S&P Global). „Ипак, код многих фирми књиге наруџби остале су стабилне, а производња је наставила расти.“

Ипак, Дубаи је претрпио и губитке који се не могу лако измјерити. Ријеч је о губитку угледа, али и о емотивном удару: фотографије луксузних хотела у пламену и ухићења инфлуенцера у држави која је и даље ауторитарна. Такве посљедице можда ће бити теже поправити.

Зато није извјесно да ће се богати појединци и инфлуенцери жељни луксуза вратити у истом броју као раније, нарочито ако имају друге опције.

„Странци су кључна демографска скупина за Дубаи. Зато очекујем снажне напоре и подстицаје да се они задрже, да се врате они који су отишли и да се привуку нови. То неће бити лако. Али то је прича коју ће Дубаи и даље упорно нудити свијету“, каже Могијелницки.