Ова транша услиједила је након трећег захтјева за исплату и позитивне оцјене реформских корака у областима конкурентности и иновација у Албанији и Црној Гори, те образовања и дигитализације у Сјеверној Македонији.
Албанија је до сада добила укупно 212,8 милиона евра, Црна Гора 89,3 милиона и Сјеверна Македонија 142,1 милиона евра.
Када је ријеч о реформама које требају бити у фокусу у наведеним земљама, од Албанија се тражи побољшање пословног окружења, олакшавање инвестиција и иновација, проширење приступа финансијама за старт-ап компаније и зелене/дигиталне секторе, саопштено је из Европске комисије.
Од Црне Горе јачање истраживачког и иновационог екосистема, подршка научницима, бизнисима и истраживачким институцијама, а од Сјеверне Македонија финансирање основног и средњег образовања, ширење дигиталне инфраструктуре и ИТ опреме у школама.
Дио средстава иде директно у државне буџете, док остатак иде кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (ВБИФ) за инфраструктурне пројекте у одрживом транспорту, чистој енергији, дигитализацији и развоју људског капитала.
Инструмент за реформе и раст за западни Балкан је финансијски стуб Плана раста, усвојеног 2023. године, с укупним фондом од шест милијарди евра.
До сада је кроз овај механизам од 2024. године исплаћено 673,6 милиона евра.
ВБИФ, као заједничка финансијска платформа ЕУ, чланица и међународних институција, усмјерава три милијарде евра у грантове и зајмове.
Босна и Херцеговина једина је земља која до сада није добила ниједну исплату из Плана раста, јер још није усвојила Реформску агенду.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу .
