Druga sezona popularne serije „The Gentlemen“ stigla je na Netflix 4. septembra, a ljubitelji priče o britanskom podzemlju ponovo mogu da zavire u svijet u kojem se luksuz, novac, moć i kriminal prepliću na svakom koraku.
Netflix je već potvrdio i treću sezonu, dok je druga donijela novi nastavak priče koju je osmislio Guy Ritchie.
Ali dok gledamo skupa odijela, raskošna imanja i kriminalce koji djeluju kao da žive u potpuno drugom svijetu, postoji jedna stvar koja često posebno intrigira publiku – šta se događa kada takvi ljudi završe iza rešetaka?
I tu dolazimo do jedne od najneobičnijih tema savremenog zatvorskog sistema.
Jer, iako podrazumijeva gubitak slobode, postoje kazneno-popravne ustanove koje spolja i iznutra imaju malo toga zajedničkog sa slikom zatvora koju poznajemo iz filmova.
Nema rešetaka na svakom prozoru. Nema mračnih ćelija sa betonskim krevetom. Umjesto toga, neki zatvorenici imaju sopstvene sobe, zajedničke kuhinje, prostorije za učenje, radionice, sportske terene, teretane, biblioteke, pa čak i velike zelene površine.
Naravno, važno je naglasiti – ovo nisu hoteli i zatvorenici nisu tamo na odmoru. Osnovna sloboda im je oduzeta, kretanje je kontrolisano, a pravila su stroga.
Ali filozofija pojedinih zatvorskih sistema potpuno je drugačija od one koju smo navikli da gledamo na filmu.
Halden: zatvor koji više liči na savremeni kampus
Jedan od najpoznatijih primjera nalazi se u Norveškoj.
Halden Prison godinama privlači pažnju javnosti upravo zbog svog neobičnog izgleda i pristupa zatvorskoj kazni. Umesto ideje da zatvor treba da bude što suroviji, norveški sistem mnogo više naglašava rehabilitaciju i pripremu zatvorenika za život nakon izlaska na slobodu.
Bastøy: zatvor na ostrvu
Ako vam Halden zvuči neobično, Bastøy je još zanimljiviji.
Bastøy je zatvorska ustanova smeštena na ostrvu u Norveškoj, a često se navodi kao jedan od najneobičnijih primera otvorenijeg pristupa izvršenju kazne.
Ovde se ne govori o klasičnom zatvorskom kompleksu okruženom visokim zidovima na svakom koraku.
Storstrøm u Danskoj: zatvor kao mali grad
Danska je još jedna zemlja koja je poznata po modernom pristupu zatvorskoj arhitekturi.
U zatvorskim kompleksima projektovanim po savremenim principima naglasak nije samo na tome da se zatvorenici drže pod kontrolom, već i na tome kako će prostor uticati na njihovo ponašanje.
Ideja je da arhitektura ne bude neprijateljska prema čovjeku.
Zato se posebna pažnja posvećuje dnevnom svjetlu, privatnosti, zajedničkim prostorima, obrazovanju, radu i sportu.
Austrija ima zatvor koji izgleda kao poslovna zgrada
A ko zapravo boravi u ovakvim zatvorima?
Ovo je možda najvažniji dio priče.
Ne postoji pravilo prema kojem neko može da kaže: „Imam novca, želim luksuznu ćeliju.“
U zemljama koje primenjuju ovakav model, smještaj zavisi od više faktora – vrste krivičnog djela, dužine kazne, procjene rizika, ponašanja zatvorenika i toga da li se osoba smatra pogodnom za određeni režim.
Da li je ovo previše “luksuzno”?
To je pitanje koje se godinama postavlja.
Za žrtve krivičnih dela i njihove porodice ovakve slike mogu biti veoma teške za prihvatanje.
Ako je neko počinio ozbiljno krivično djelo, mnogima je teško da razumeju zašto bi trebalo da ima privatnu sobu, sportsku salu ili pristup prirodi.
Sa druge strane, zagovornici ovakvog modela tvrde da svrha zatvora nije osveta.
Ako zatvorenik jednog dana izlazi na slobodu, društvu je u interesu da se vrati kao osoba koja može da funkcioniše bez ponavljanja kriminala, prenosi Ona.
Zato je pitanje mnogo kompleksnije od toga da li je zatvor „lep“ ili „ružan“.
Pravo pitanje je – šta se događa sa čovekom nakon što izađe kroz zatvorsku kapiju?
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.
