Заједница СПЦ у Минхену чува вјеру и традицију

У туђини, црква често постаје више од духовног мјеста, она је ослонац и простор окупљања.

Будући да је ово једина православна црква у Минхену која има своје просторије, често их уступа и другим православним заједницама на кориштење.

Храм има богате активности, од радионица за најмлађе, концерата, промоција књига и представа, до духовних вечери, два подкаста и часописа који се издаје два пута годишње.

"Овдје је то некакво сидро које држи човјека, и њега и његов идентитет, доле то некако људи узимају то здраво за готово, а онда кад се изађе одоздо, онда се види да је једино што те још увијек држи, то је та црква, ван тога тешко је одржати и идентитет и себе, тако да, од пресудног је значаја у сваком случају", каже Мишо Јовић, родом из Тешња.

Живот далеко од родног краја доноси бројне изазове, али заједница, кажу вјерници, помаже да се очувају вриједности и традиција. Иако се многи прилагођавају новом окружењу, веза са отаџбином остаје снажна, а повратак увијек остаје могућност о којој се размишља.

"Као православац је свагдје лијепо живјети, а у Минхену је доста нашег српског православног народа, не осјећа се нека разлика кад посјећујете нашу цркву", рекао је Петар Јокановић, родом из Бањалуке.

"Велики је значај и утицај Српске православне цркве и свих људи овдје који се боре за исто, јер покушава и помаже нам да останемо на том неком правом путу", поручује Андреа Родић, родом из Бањалуке.

Живјети православно ван православне већине значи прије свега знати ко си и шта си. Очувати своје, поштовати туђе и свједочити вјеру кроз свакодневни живот, порука је старјешине овог храма.

"Црква представља компас за све нас који дођемо у дијаспору, ми смо изгубљени, а онда нам црква покаже пут и она нам даје тај баланс уклапања у једно ново окружење, у нову средину, у нову културу, нови језик, а са друге стране нам не дозвољава да заборавимо ко смо, шта смо, одакле долазимо, шта је наша традиција и шта је заиста наше потпуно биће", рекао је протојереј Бојан Симић, старјешина храма Светог Јована Владимира у Минхену.

Храм Светог Јована Владимира изграђен је деведесетих година прошлог вијека. Српска православна заједница у овом граду вуче коријене још од краја Другог свјетског рата, када су први темељи постављени међу заробљеницима у логорима у Минхену и околини.

Данас, порука остаје иста – очувати заједништво, традицију и вјеру, без обзира на то гдје нас живот одведе.