Видовдан, који се обиљежава 28. јуна, један је од најзначајнијих датума у српској историји и духовности. Српска православна црква тог дана молитвено се сјећа Светог великомученика кнеза Лазара и свих српских мученика пострадалих у Косовском боју 1389. године.
На Косову пољу 28. јуна 1389. године одиграла се битка између војске кнеза Лазара Хребељановића и Османског царства, предвођеног султаном Муратом Првим. Историчари указују да су извори о току и исходу битке оскудни и да не постоји потпуна сагласност о њеним појединостима.
Према процјенама, османску војску чинило је око 40.000 војника, док је српска војска бројала између 15.000 и 25.000 бораца. У бици су погинула оба владара – кнез Лазар је након заробљавања погубљен, док је султан Мурат Први страдао током борби. Према српском народном предању, усмртио га је Милош Обилић.
Смрт султана Мурата на бојном пољу једини је такав случај у историји Турака.
Историјски извори о бици
О догађајима након Косовског боја свједоче и поједини средњовјековни извори. Краљ Босне Твртко Први Котроманић у писму Трогиранима од 1. августа 1389. године говорио је о побједи над Турцима, а слично писмо упутио је и Фиренци.
У руским изворима, попут дневника митрополита Пимена, помињу се велики немири у Османском царству у данима након битке, што поједини историчари такође доводе у везу са њеним исходом.
Косовски завјет
Мученичка жртва Светог кнеза Лазара и његових сабораца постала је временом дио националног предања и идентитета Срба, као трајно подсјећање на неопходност отпора и борбе.
Кнеза Лазара су убрзо српски народ и Црква, имајући у виду размјере његове жртве за веру и отаџбину, прихватили као светитеља.
Отуда су бројне потоње ослободилачке борбе Срба по правилу биле и у знаку Косова.
Како раније, тако и током 19. и 20. вијека, водећа одредница ослободилачке борбе Срба била је позив на ослобођење Косова.
Током Првог Балканског рата 1912. побједа Срба у Боју на Куманову и потом код Велеса довела је до ослобођења Косова.
Видовдан кроз историју
Видовдан је током каснијих вијекова остао датум снажне симболике за српски народ. Показало се да је Видовдан кроз прошлост Срба у више наврата у различитом околностима био дан посебне важности.
- На Видовдан 1914. године у Сарајеву је извршен атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, што је послужило као повод за избијање Првог свјетског рата.
- На исти датум 1919. године потписан је Версајски мировни споразум, 1921. усвојен је Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док је 1948. године објављена Резолуција Информбироа.
- Такође на Видовдан 1921. Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је први устав заједничке државе познат као Видовдански.
- Споразум између Србије и Аустроугарске познат као Тајна конвенција, потписан је 1881. на Видовдан, чиме је кнез, потом краљ Милан Обреновић, разочаран понашањем Русије, почев од наметања Санстефанског споразума марта 1878, када је Русија, насупрот животним интересима Срба, стварала Велику Бугарску, усмјерио спољнополитичку оријентацију земље према Бечу.
- У Букурешту је на Видовдан 1948. објављена Резолуција Информбироа о стању у КПЈ, којом је совјетски вођа Стаљин, посредством Информационог бироа комунистичких партија познатог као Информбиро или Коминформ, осудио врх КПЈ.
- Трибуналу за бившу Југославију у Хагу, 28. јуна 2001. изручен је Слободан Милошевић, претходно предсједник Србије и СРЈ. Ондашња власт тврдила је потом да нико од њих тада није био свјестан да се изручење догађа управо на Видовдан.
У Србији се Видовдан обиљежава као државни празник и дан сјећања на Светог кнеза Лазара, косовске мученике и све који су кроз историју страдали за вјеру, народ и отаџбину.
Извор: Глас Српске
