Брашно, хљеб, јаја – намирнице су које свакодневно купујемо. Грађани Републике Српске све пажљивије рачунају сваки трошак.
Годинама се суочавају са сталним, неконтролисаним и неодрживим растом цијена основних животних намирница.
Тако је пшенично брашно од 1,27КМ порасло на 1,68КМ, цијена полубијелог хљеба за 54,4 одсто је већа, тјестенина са 3,02КМ на 4,44КМ, кокошија јаја за готово 70,8 одсто, уље за 18,1 одсто, док је телетина без кости са 19,80КМ скочила на 34,00КМ по килограму.
И мљевена кафа је доживјела драстичан раст цијене по килограму, иако не спада у основне животне намирнице, али може се наћи у свакој кући - цијена јој је скочила за 120 одсто. Плате у Српској су такође порасле у посљедњих 5 година, у августу 2021. просјечна плата била је 1.025КМ, док је данас 1.695КМ.
"Цијене у том посматраном периоду расле су темпом од 35,9 одсто што значи да је у периоду августа 2026. и 2021. плата имала реалан раст од 21,7 одсто", рекао је сарадник за односе с јавношћу Републичког завода за статистику Огњен Игњић.
Већина радника мјесечну плату мора да распореди на храну, становање и режије, а за многе ни то није довољно да подмире основне животне потребе - око 72 одсто укупних мјесечних трошкова. Истраживање Савеза синдиката Републике Српске показује да око 49 одсто радника прима плату од 1.000 – 1.450 КМ.
"Реална стопа раста плата је у ствари далеко мања, односно ако ћемо поредити оно што јесте, највећи сегмент трошкова једне радничке породице, можемо слободно рећи да није дошло до повећања куповне моћи радничких породица, без обзира на тај раст плата, који смо имали у претходном периоду, па чак и да је умањена та куповна моћ, тако да је животни стандард и на нижем нивоу него што смо имали прије тих свих почетака подизања цијена који су неоправдани, неконтролисани", истакао је стручни сарадник за економију у Савезу синдиката Републике Српске Божана Радомир.
Раст цијена мора да прати и раст плата, како би радници могли да подмире основне животне потребе.
"Што кажемо, не само раст најниже плате, него раст свих секторски плата, како оних буџетских и фондовских корисника што смо у овој години имали у два наврата по 5%, а одређени сектори и већа повећања, али исто тако и у оним привредним, производним и услужним дјелатностима сигурно је да мора доћи до раста плата и то кад говоримо, раста плате, не само оне просјечне плате да она порасте, него да она стварно јесте оно што може да обезбиједи основни ниво животних потреба једне радничке породице", казала је Радомир.
Цијене 50 основних животних намирница активно прате из Удружења потрошача „Реакција“. Уочавају да су воће, поврће и месо доживјели највећи бум. Поздрављају одлуку Владе о ограничењу марже на основне животне намирнице, али потребно је тај списак продужити. Мањак је пекарских произвођача и прерађивача меса који нису у толиком обиму активности друштвено одговорних производа, јасан је Душан.
"Мислим да потрошачи више траже производе који су на акцији, односно да ли су то неки супер бонови или одређене врсте акција којима се трговци служе да би придобили потрошаче. Де факто је чињеница да су се потрошаче навике промијениле и да се заиста трудимо да нађемо алтернативу. Имали смо ограничење цијена маржи, што кажем да је јако добра мјера, јер видјели смо да је Влада на тај начин да кажем сузбила један вид инфлације, да ли је та мјера била била добра или није видјели смо да је тих производа недостајало на рафама", истакао је предсједник Удружења потрошача „Реакција“ Душан Срдић.
Промијењене навике у куповини и све чешћи избор акцијских производа показују како се грађани прилагођавају вишим цијена и настоје да сачувају кућни буџет.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу .
