Svijet strepi od novog talasa inflacije, oglasili se i bankari u BiH

Bankarski sektor BiH stabilan uprkos globalnim ekonomskim pritiscima.

Bankarski sektor u Bosni i Hercegovini trenutno je stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan, te je otporan na globalne ekonomske poremećaje povezane sa ratom u Iranu, izjavio je direktor Udruženja banaka BiH Edis Ražanica.

Prema njegovim riječima, iako globalna dešavanja na tržištima energenata mogu uticati na ekonomske tokove, domaći bankarski sektor trenutno ne pokazuje znakove nestabilnosti.

Upozorenje o mogućim ekonomskim posljedicama stiglo je i iz Evropske unije, koja je 12. marta saopštila da bi inflacija ove godine mogla premašiti tri odsto ukoliko rat na Bliskom istoku dovede do toga da cijena nafte Brent ostane oko 100 dolara po barelu, a cijena gasa poraste u dužem periodu.

Evropski komesar za ekonomiju i prosperitet Valdis Dombrovskis izjavio je u razgovoru sa ministrima finansija država članica da bi u takvom scenariju ekonomski rast u ovoj godini mogao biti za 0,4 procentna poena niži od ranije prognoziranih 1,4 odsto.

Zbog rasta cijena energenata i ponovnog porasta inflatornih pritisaka, evropske centralne banke našle su se pod pritiskom finansijskih tržišta da povećaju kamatne stope.

Prema navodima evropskih medija, investitori očekuju da bi do kraja godine kamate mogle povećati Evropska centralna banka, Švajcarska nacionalna banka i Centralna banka Švedske, dok se procjenjuje da bi Banka Engleske mogla započeti isti proces 2027. godine.

Na finansijskim tržištima došlo je do promjene očekivanja nakon što su pojedini veliki proizvođači smanjili proizvodnju nafte, a strah od dugotrajnih poremećaja u transportu podigao cijenu nafte na više od 119 dolara po barelu, što je najviši nivo od sredine 2022. godine.

Ta situacija podsjeća na 2022. godinu kada je rat u Ukrajini izazvao snažan energetski šok i nagli rast inflacije u Evropi.

Očekuje se da bi Evropska centralna banka mogla povećati kamatnu stopu jednom do juna ili jula, te još jednom do kraja 2026. godine.

Ražanica ističe da globalni poremećaji povezani sa ratom u Iranu i kretanjem cijena nafte mogu imati uticaj na ekonomiju BiH.

„Gorivo je najosnovnija sirovina koja suštinski ulazi u sistem kalkulacije cijena za sve proizvode. Ukoliko se ovako nastavi, doći će do lančanog poskupljenja sve robe i usluga“, naglasio je Ražanica.

Govoreći o stabilnosti bankarskog sistema, on je dodao da je bankarski sektor u BiH do sada pokazao visok nivo otpornosti na globalne ekonomske šokove.

„Ne možemo reći da velike promjene na svjetskim tržištima nemaju nikakav uticaj na bankarski sektor, ali vidjeli smo i u prethodnom periodu kada su bili razni globalni poremećaji da je domaći bankarski sektor pokazao zavidan nivo otpornosti na te poremećaje. Mi ne vidimo još uvijek bilo kakve probleme na finansijskom tržištu BiH, te ne očekujemo značajnije poremećaje jer postoji adekvatna likvidnosna baza u bankarskom sektoru, on je stabilan, kapitaliziran i izuzetno likvidan. Mislim da ne trebamo očekivati veće poremećaje u nekom kratkom do srednjem roku, a dugoročne prognoze nemoguće je davati jer ne možemo pretpostaviti u kojem će se pravcu ova globalna situacija odvijati“, objasnio je Ražanica.