Vrijednost tog paralelnog crnog tržišta procuijenjena je na 6,6 milijardi evra, dok bi, prema projekcijama autora studije, do 2030. godine mogla da dostigne 10,83 milijarde evra.
Studija je pokazala i da 90 odsto e-cigareta koje se uvoze u Evropsku uniju dolazi iz Kine, što otvara pitanje kontrole porijekla, kvaliteta i kanala prodaje.
Ukazano je da u situaciji, kada gotovo polovina tržišta izmiče nadzoru, regulatorni fokus ne može biti samo na pooštravanju pravila za legalne učesnike, već na efikasnijem suzbijanju sive i crne zone prodaje.
Kada proizvodi prolaze kroz regulisane kanale, postoje jasna pravila – ograničenja u pogledu sastava, obavezna prijava nadležnim telima, transparentne deklaracije i odgovornost proizvođača.
Takav sistem omogućava provjeru, nadzor i zaštitu potrošača, ali i jasnu odgovornost svih učesnika u lancu prodaje, prenosi agencija Beta.
Nasuprot tome, proizvodi sa neregularnog tržišta dolaze bez ikakvog nivoa garancija.
Oni zaobilaze propise, poreske obaveze i mehanizme kontrole, čime se otvara prostor za proizvode nepoznatog porekla, neproverenog sastava i upitnog kvaliteta.
Poseban problem predstavlja činjenica da se takvi proizvodi često distribuiraju kanalima koje je teže pratiti, uključujući neformalne prodajne mreže i online prodaju.
Nova ekonomija
