Starim Mercedesom od Laktaša do Sahare: Avantura trojice entuzijasta kroz Afriku

Putovanje iz snova: Trojica entuzijasta starim Mercedesom stigla do Afrike

Trojica zaljubljenika u vožnju iz Laktaša, Prnjavora i Banjaluke krenula su starim Mercedesom 190 prema Mauritaniji, prošavši kroz izazovne predjele Maroka i Zapadne Sahare.

Iako im je ulazak u Mauritaniju onemogućen zbog odbijanja vize, članovi ekspedicije „Laktaši – Mauritanija Afrika 2026“ vratili su se puni utisaka o ovom kontinentu, za koji ističu da je mjesto budućnosti. Ideja koja je prvobitno bila usmjerena ka odlasku na Kilimandžaro, pretvorila se u višesedmičnu avanturu kroz Evropu i sjeverni dio Afrike. Aleksandar Gluvić, član ekspedicije, gostujući u  podkastu ispričao je da je sve počelo iz iskrene ljubavi prema starim vozilima i želje da se oživi duh nekadašnjih velikih putovanja. „Prošle godine nam je palo na pamet da odemo u Afriku kombijem, takođe starim Mercedesovim kombijem, ali nije bilo vremena da se to organizuje. Ove godine smo prvo razmišljali o Kilimandžaru, inspirisani ekspedicijom iz sedamdesetih kada je ekipa iz Jugoslavije u Zastavi 101 išla do tamo. Kad smo shvatili da je put preko Sudana nesiguran, tražili smo alternativu i odlučili da idemo u Mauritaniju“, naveo je on.

Mauritanija je izabrana kao cilj jer se u tu zemlju i danas masovno izvoze stari Mercedesovi modeli 190 i 124, zbog njihove izdržljivosti u pustinjskim uslovima. Gluvić objašnjava: „Kad vidite njihove ulice, od pet auta četiri i po su Mercedes 190 ili 124. To su auta koja mogu podnijeti vrućinu, pustinju i loše uslove. Zato se tamo i izvoze.“ Plan je u početku predviđao prodaju vozila u Mauritaniji, ali se to kasnije promijenilo. Na put su krenuli automobilom koji je već imao bogatu istoriju i koji je neposredno prije polaska završio na krovu nakon nezgode. „Automobil je bio u blažem udesu, završio je na krovu. Mi smo to malo nakuckali čekićima, napravili da vrata mogu da se zatvaraju i bez ikakve bojazni krenuli na put. Na satu ima oko 700 i nešto hiljada kilometara, s tim da sat ne radi“, našalio se Gluvić.

Svega mjesec dana bilo je potrebno za organizaciju viza, logistike i pripremu vozila. Ipak, tehnički problemi su se pojavili već na izlazu iz BiH, tačnije kod Gradiške, gdje je točak počeo da se grije i škripi. Uprkos tome, odlučili su da nastave vožnju bez zaustavljanja sve do Barselone, a potom i Gibraltara. Prvi dodir sa Afrikom u Tangeru ostavio je jak utisak zbog specifičnog saobraćajnog haosa u kojem nema nervoze. Gluvić je primijetio: „Ako ste gledali haotične scene iz saobraćaja u azijskim ili afričkim zemljama, u Maroku je to baš tako, ali bez nervoze. Ne trube zato što su ljuti, nego da vam kažu da su tu. Skuter prolazi između vas i autobusa, svi se mimoilaze na centimetar, ali nema psovanja ni sukoba.“ Takođe su ih iznenadili potpuno drugačiji odnos prema vremenu i ležernost u obavljanju svakodnevnih poslova.

Maroko je za ekspediciju bio potpuno iznenađenje koje je srušilo sve predrasude. Gluvić naglašava: „Nisam očekivao da ću u Africi vidjeti ceste koje su u boljem stanju nego u evropskim zemljama. Nisam očekivao da će gradovi biti tako čisti i uređeni. Afrika je sila, a mi smo Afrika.“ Posebno su istakli Kazablanku i monumentalnu džamiju Hasana II. Put ih je dalje vodio kroz Zapadnu Saharu gdje ih je, suprotno očekivanjima, dočekala hladnoća sa Atlantika. Iznenađenje je bio i 5G internet dostupan u pustinjskim predjelima, kao i perfektne ceste.

Prolazak kroz Zapadnu Saharu bio je najdramatičniji dio puta zbog vojnog prisustva i najdužeg minskog polja na svijetu koje se proteže ka unutrašnjosti prema Alžiru. Na samom kraju, ulazak u Mauritaniju je propao jer su vize dva puta odbijene bez ikakvog jasnog objašnjenja. Gluvić je opisao trenutke sa granice: „Došli smo do posljednje tačke koju kontroliše Maroko. Iza nje je nekoliko kilometara ničije zemlje, bez puta, pustinja, a okolo su minska polja. Čekali smo satima. Granicu povremeno zatvore zbog molitve, zbog ručka, sve ide vrlo sporo. Na kraju smo došli na red, pokazali papire i rekli su nam da se vratimo. Dalje nismo mogli.“ Iako cilj nije u potpunosti ostvaren, cijelo iskustvo smatraju dragocjenim. Mercedes 190 nije prodat, već je parkiran u Prnjavoru gdje će biti izložen kao dio oldtajmer kluba. „Svako putovanje oplemenjuje, ali ovo mi je najdraže. Prvi put sam izašao sa svog kontinenta, prvi put doživio jednu sasvim drugačiju kulturu i prvi put se uvjerio da je Afrika kontinent budućnosti“, zaključio je Gluvić.