Анализа Заједничког истраживачког центра (ЈРЦ), научне службе Европске комисије, потврђује упозорења произвођача изван ЕУ: забрана и најмањих трагова неких од најопаснијих пестицида, чија је употреба у Унији забрањена због здравствених и еколошких ризика, могла би да смањи понуду и подигне цијене, преноси "".
У најнеповољнијем, хипотетичком сценарију, у којем се произвођачи изван ЕУ уопште не би прилагодили новим правилима, цијена кафе могла би да порасте чак 332 одсто, а цитруса 82 одсто, наводи ЈРЦ, а преноси "Политико".
Увоз пољопривредних производа у ЕУ пао би за 41 одсто, док би сточари плаћали скупљу сточну храну.
И у реалистичнијим сценаријима, у којима би се страни произвођачи у различитој мјери прилагодили новим захтјевима, потрошачке цијене би порасле, а увоз би се смањио. Истовремено би порасла производња унутар ЕУ.
Брисел се тако суочава са незгодним политичким избором: удовољити европским пољопривредницима који траже равноправније услове тржишног такмичења или ризиковати раст цијена хране за потрошаче.
Предложена забрана остатака пестицида дио је пакета о безбједности хране и сточне хране, а подржавају је европски пољопривредници. Они већ дуго упозоравају да морају да се придржавају строжих правила од конкурената из трећих земаља. Мјера је дијелом замишљена и као одговор на њихово незадовољство трговинским споразумом ЕУ са Меркосуром, који чине Аргентина, Бразил, Парагвај и Уругвај.
Како на воћу и поврћу не би остали трагови спорних супстанци, страни произвођачи би у пракси морали да престану да користе пестициде обухваћене забраном. Критичари тврде да би такав приступ могао да буде у супротности са правилима међународне трговине јер ЕУ заправо своја правила намеће произвођачима из других дијелова свијета. Ријеч је о такозваној клаузули огледала.
Међународне организације произвођача упозоравају да приједлог превазилази постојеће мере заштите здравља и покушава да наметне јединствен модел пољопривредницима који раде у различитим климатским условима и суочавају се са различитим штеточинама.
"Усклађивање стандарда"
"Избор је између бобичастог воћа доступног током цијеле године, које је здраво, безбједно и по прихватљивој цијени, и ограничене производње по високој цијени", рекао је Амине Бенани, предсједник Мароканског удружења произвођача црвеног воћа.
Оно што Брисел назива "усклађивањем стандарда" у пракси представља "трговинску баријеру", поручио је Беннани.
Додао је да се са његовим удружењем нико није консултовао, иако би нова правила могла да утичу на 250.000 Мароканаца запослених у том сектору.
Слична упозорења стижу из Јужне Африке, Канаде, Хондураса, Бразила и Калифорније, чији произвођачи страхују од посљедица по извоз и радна мјеста.
Брисел иде даље од постојећих стандарда
Европска комисија тврди да жели да спријечи да се најопасније супстанце, чија је употреба забрањена унутар ЕУ, на европско тржиште враћају кроз увезену храну. Због тога би дозвољени ниво њихових остатака био спуштен на техничку нулу.
Комисија и страни произвођачи слажу се да су постојећи максимални нивои остатака пестицида већ одређени тако да храна буде безбједна за људско здравље. Критичари зато тврде да Брисел новим правилима иде значајно даље од постојећих здравствених стандарда, настојећи да уклони и трагове супстанци забрањених због ширих здравствених и еколошких ризика.
Комисија још није одредила који би тачно пестициди били обухваћени новим правилима. ЈРЦ је идентификовао 18 активних супстанци које би могле да буду обухваћене забраном, што би утицало на 235 производа из 86 земаља.
Аустралија, Канада, Парагвај и САД већ су оспорили план пред Свјетском трговинском организацијом (СТО), док Међународно удружење за свеже производе тврди да постојећи глобални стандарди безбједности хране већ штите потрошаче и омогућавају трговину.
Дио чланица ЕУ ипак снажно подржава клаузуле огледала како би европске пољопривреднике заштитиле од конкуренције која не подлијеже једнаким ограничењима.
Посебно је гласна Француска, која је почетком године већ забранила одређене производе са остацима пестицида чија је употреба у ЕУ забрањена, ограничивши тако и увоз дијела кромпира и авокада.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу .
