"Ako pitate kolege zašto voze kamion, većina će vam reći da je to zbog ostvarivanja dečačkih snova. Naravno, tu su i ekonomski razlozi, ali o parama ćemo kasnije. Ono pravo nastaje tek kada zatvorite vrata kabine", počinje Slavko.
Kako kaže, kada se sinhronizujete sa tom mašinom od 40 tona, dužine 16,5 ili čak 18,5 metara, i uđete u transportni sistem koji živi 24 sata, sedam dana u sedmici, pogled na svijet vam se promijeni za 180 stepeni.
"Tek sa ovog sedišta počinjete da shvatate kako društvo zapravo funkcioniše, kako radi ekonomija i koliko je transport zapravo sastavni deo života svih nas. Dok se običan svet budi i kreće na posao, mi već znamo gde su gužve u velikim industrijskim gradovima Evrope i kada je policija najaktivnija. Sve to utiče na nas i na to kako organizujemo svoj radni dan, pa i celu nedelju", dodaje on.
Priča kako njihov život ne diktira sat na ruci, već tahograf i zakon.
"Svaki naš dan je matematika: imamo dane od 13 sati rada, dva dana zakonski produžena na 15 sati, aktivnu vožnju od devet sati, kao i dva dana rezervisana za 10 sati aktivne vožnje. Sve to je podeljeno na maksimalno 4,5 sata vožnje u komadu, nakon čega sledi minimalno 45 minuta odmora. To su kombinacije koje su nam tog dana potrebne kako bismo zadovoljili i zakon i radni zadatak", otkriva Slavko.
I zato je u njegovom poslu najvažnija organizacija.
"Sve informacije koje, pored napredne tehnologije koja je neizostavna danas, možete dobiti - dobijate od svojih kolega. I ne, nije sramota pitati, koliko god godina iskustva imali. Makar vam se učinilo da je u pitanju neka prosta stvar, to pitanje vas često spasava banalnih problema, pa sve do ozbiljnih komplikacija", navodi on.
Slavko kaže i da borba i izazovi koji su pred njim svaki dan donose i komične situacije, poznanstva i prijateljstva za narednih milion kilometara.
"To je neraskidiva veza jer delite istu koru hleba, a znate koliko gorka ume da bude. Mog druga Čabe, evo ni dan-danas, od kada sam ga upoznao 2012, ne mogu se otarasiti. A bogami, ni on mene. U tri države, u tri firme smo radili zajedno i za ovih 16 godina poznanstva dogodovštine sa njim su priče za sebe", priča on.
Ističe da je za sve njih organizacija ključna jer se tako sve lakše podnosi.
Cijela sedmica, kod nekih kolega i mjesec dana života, spakovana je u ta četiri i po kvadrata. A nedjelja je za Slavka rezervisana za spremanje hrane za pet dana u kamionu.
