Iako NATO direktno ne učestvuje u američko-izraelskom ratu u Iranu, ovaj sukob je, prema analizi portala Politico, razotkrio ozbiljne slabosti u odbrambenom sistemu Alijanse. U tekstu se navodi da bi se Zapad u slučaju ruskog napada suočio s velikim problemima, od nedostatka municije do zapuštenih mornarica.
- Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku nisu odvojeni fenomeni; iz oba možemo mnogo naučiti kada razmišljamo o ratovima budućnosti - upozorava general Dominik Tardif (Dominique Tardif), zamjenik šefa francuskih zračnih snaga.
Evropski vojni zvaničnici sve češće upozoravaju da bi Moskva mogla biti vojno spremna za napad na neku članicu NATO-a već do 2029. godine, što dodatno naglašava potrebu za većom borbenom spremnošću i političkim jedinstvom. Politico je razgovarao s desetinama diplomata, bivših i sadašnjih NATO zvaničnika te stručnjaka za odbranu, na osnovu čega je izdvojeno pet ključnih slabosti koje je rat na Bliskom istoku dodatno ogolio.
Nedostatak municije
Rat u Iranu dodatno je istakao hronični nedostatak municije u NATO-u. Sjedinjene Američke Države već su potrošile oko polovine svojih zaliha ključnih raketa za PVO sistem Patriot, dok su francuski zvaničnici upozorili da su zalihe raketa Aster i Mica bile pri kraju već u prvim sedmicama sukoba. Odbrambene kompanije poput Rheinmetalla i MBDA suočavaju se s ogromnom potražnjom i mogućim nestašicama.
Ukoliko SAD dodatno preusmjere fokus na Indo-Pacifik, „značajni resursi bi bili povučeni“ iz Evrope, upozorava jedan visoki NATO diplomata. Situaciju dodatno otežava ruska proizvodnja, koja iznosi između 6.000 i 7.000 jurišnih dronova mjesečno. Prema Džastinu Bronku (Justinu), višem istraživaču instituta RUSI, NATO bi bez skupih PVO sistema mogao ostati bez adekvatne zaštite u roku od nekoliko sedmica, zbog čega predlaže korištenje jeftinijih alternativa poput laserski navođenih projektila AGR-20 i izgradnju zaštićenih hangara za avione.
Sposobnost Irana da nastavi raketne i bespilotne napade uprkos američkim udarima pokazuje ograničenja koncepta zračne nadmoći. Pieter Wezeman iz Štokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) ističe da se ne može očekivati da se država „bombarduje do predaje“ isključivo zračnim snagama.
Zbog toga NATO mora razmotriti nove pristupe, uključujući ulaganje u oružje dugog dometa, poput raketa AGM-88G, koje mogu pogađati ciljeve duboko na teritoriji protivnika, uključujući infrastrukturu za proizvodnju dronova.
Zapostavljanje pomorskih kapaciteta
Ograničeno angažovanje evropskih mornarica u nedavnim krizama pokazuje dugogodišnje zapostavljanje pomorskih kapaciteta. Velika Britanija je, nakon kašnjenja u slanju razarača HMS Dragon, morala vratiti brod u luku zbog tehničkog kvara.
Britanski mornarički komandant Džin Gvin Dženkins (Gwyn Jenkins) priznao je da Kraljevska mornarica nije u potpunosti spremna za rat, dok je kanadski premijer Mark Karni (Mark Carney) izjavio da je operativno sposobna manje od polovine njihove flote. U slučaju sukoba s Rusijom, mornarice bi imale ključnu ulogu u zaštiti sjevernog Atlantika i borbi protiv podmornica i raketnih brodova.
Produbljene nesuglasice
Rat je dodatno produbio nesuglasice unutar NATO-a. Evropske države odbacile su zahtjeve američkog predsjednika Donalda Trampa (Donald Trump) za dodatnom vojnom podrškom, što je izazvalo reakcije Washingtona. Tramp je NATO ranije nazvao „tigrom od papira“.
Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen (Anders Fogh Rasmussen) smatra da Evropa treba zauzeti „transakcijski pristup“ u odnosima sa SAD-om, dok je kritikovao pokušaje aktuelnog šefa NATO-a Marka Rutea (Mark Rutte) da ublaži tenzije s Vašingtonom (Washingtonom).
Ukrajina se sve više pozicionira kao važan akter u globalnoj sigurnosti.
