Први пут у историји човјечанства: Нова Витлејемска звијезда појавиће се у божићној ноћи
Марс и Венера наћи ће се поред Сунца - што се дешава једном у 20 хиљада година, а овај невјероватно риједак догађај научници су назвали "Витлејемска звезда".
На божићно јутро, милиони православних хришћана ће пјешке ићи кући из цркве након поноћне службе. Дочекаће их излазеће сунце и када бисмо могли да покријемо или замрачимо његов блистави диск, остали бисмо без речи од изненађења. Директно испод сунца, светлуцаће двије планете Марс и Венера. Тако нешто се никада раније није догодило у људској историји.
С једне стране, ова појава можда не делује посебно. Све планете крећу се у истој равни коју називамо еклиптиком, или Зодијаком. Тако је настао диск гаса и прашине, из којег су се касније планете кондензовале. Зато се чланови Сунчевог система стално (визуелно) налазе једни поред других и поред Сунца. Али, то је само једна страна приче.
С друге стране, колико се често нешто овако дешава? У Лабораторији соларне астрономије направили су прорачуне, а резултати буквално остављају без даха. Спајање Сунца, Марса и Венере само по себи је, испоставља се, ретка појава. Сљедеће ће се догодити тек у XXIII вијеку. Раније се нешто слично десило у јулу 1669. године, у априлу 1682. и у јуну 1968.
Али ни то није најинтересантније. Да се баш на Божић овако распореде се дешава једном у 20 хиљада година. Другим ријечима, за Божић (а славимо га око 2 хиљаде година) ова појава се није догодила и зато је Лабораторија ову појаву назвала Витлејемском звијездом:
"То је само умјетнички опис. На Божић се на небу дешава нешто необично. Како другачије, него симболично назвати 'Витлејемска звезда'", каже руководилац Лабараторије, Сергеј Богачев.
Та иста Витлејемска звијезда описана у Новом завјету је свакако била нешто друго, али шта је то било, остаје мистерија, објашњава Сергеј:
"Да ли је уопште на небу постојала нека необична звијезда у вријеме Христовог рођења, и шта је она била, можемо само да нагађамо. Пошто се у Библији помиње исток, то је могла бити Венера. Али тај догађај нема никакве везе са садашњим стварним астрономским појавама. Јер, видјети на ноћном небу, у вријеме када се појављују звијезде, спајање Венере и Марса са Сунцем - једноставно је немогуће. Једном у 20.000 година, само размислите о томе. Посљедњи пут се нешто слично догодило током палеолита, каменог доба", и додаје:
"Ако веза догађаја са Божићем даје му додатну романтичну или мистичну ауру у вашим очима, за то постоје чисто математички разлози. Овај догађај је свакако први пут у историји овог празника, а ако датум посматрамо одвојено од било које конкретне религије, већ само као календарски датум, највјероватније је први у историји људске цивилизације", преноси Комсомољскаја правда.