Познато вријеме и мјесто сахране Александра Боричића

Како је саопштио ОСС, комеморација ће се, по жељи породице, одржати у суботу у 10.00 у Медија центру стадиона Црвене звезде, а Боричић ће бити сахрањен у суботу у 12.30 на Централном гробљу у Београду.

Звезда му је била све

Александар Боричић рођен је у Београду 26. мај 1948. године. Одбојку је почео да игра у Црвеној звезди 1962. са којом је освојио Првенство Југославије и три Купа. Био је и предсједник СД Црвена звезда 2002. године. Био је члан одбојкашке репрезентације Југославије на Европском првенству у Београду 1975. када је мушка репрезентација освојила бронзану медаљу, прву медаљу на европским првенствима за нашу мушку одбојку. За репрезентацију је одиграо укупно 103 меча.

Послије завршетка играчке каријере Александар Боричић бавио се тренерским послом, водио је одбојкашице Црвене звезде. Са овим тимом освојио је четири Првенства Југославије, три Купа и бронзу у Европском купу 1982.

Предсједник Одбојкашког савеза Александар Боричић постао је 1992. године, у најтеже вријеме периода санкција, и на тој функцији налазио се све до октобра 2016. године, када је изабран за првог човјека Европске одбојкашке конфедерације (ЦЕВ). Тај важан мандат обављао је све до 2024. а све то вријеме био је и предсједник Свјетске одбојкашке федерације (ФИВБ), која броји 220 чланица. Био је цијењен, уважен и поштован у међународним оквирима, а током његовог мандата одбојка је у Србији и Црној Гори доживјела процват и постала један од најпопуларнијих спортова. Посебно међу дјечацима и дјевојчицама.

"Одбојкашки манијаци"

У периоду док је Александар Боричић водио Савез, мушке и женске репрезентације су оствариле највеће успјехе. Посебно је значајна златна олимпијска медаља мушке селекције у Сиднеју и златне медаље на европским првенствима за обе селекције. Оно што је посебно значајно за његово вођење Савеза, јесте чињеница да је са неколико блиских и оданих сарадника, "одбојкашких манијака" како их је звао, водио кровну организацију без било каквих афера, малверзација и махинација, посебно у пословању. У његово вријеме Одбојкашки савез био је признат као најјача организација у земљи. Свидјело се то некима или не, то је била истина.

Чувао је и "мир у свлачионицама" обје селекције, гледао да посложи различите карактере у интересу земље и да "прљав веш" не исплива у медије. Извлачио је најбоље из Владимира и Николе Грбића, Горана Вујевића, Дејана Брђовића, Жарка Петровића, Слободана Ковача, Ђуле Мештера, увек имао топлу и праву ријеч за Ивана Миљковића, будућу велику звезду у успону. Исто тако је било и у женској репрезентацији. Занимљиво, у његовој ери никада ниједан селектор није био смијењен, одласци су били плод засићености или жеље да се окушају у иностранству.

Иноватор нове одбојке

Никада није кукао, посебно у годинама када није било новца за српски спорт, посебно одбојку. Знао је како да се довије и пронађе паре, да има за све селекције. Никада није недостајало за припреме, смјештај, путовања и опрему... Био је иноватор и инцијатор, одбојка је у његово време постала атрактиван и прави атомски спорт, који је мамио публику. На његову идеју Србија и Италија заједно су организовали Европско првенство за мушкарце 2005, први пут у историји, што је данас постало уобичајено и пракса не само у одбојци, већ и осталим спортовима.

Организовао је Александар Боричић велики одбојкашки спектакл на ЕП 2017. године, када је домаћин Пољска изабрала баш Србију да заједно отворе Шампионат и то на фудбалском стадиону, пред 80.000 људи. Био је свјетски путник, мали је број земаља на планети гдје није био. Схватио је и моћ одбојке на пијеску и радио на популаризацији овог спорта, који је постао и олимпијски и један од најатрактивнијих у свијету.

Хуманиста и носилац Великог крста

И хуманост је велики квалитет Савеза, током предсједниковања Александра Боричића, то се не сме прескочити. Угрожени старији репрезентативци никада нису били заборављени, редовно им стижу лијепе новогодишње "честитке".

Александар Боричић био је носилац великог броја признања, а 2012 је постао почасни професор спорта на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду. Септембра 2022. у холандском граду Арнему добио је највише признање Свјетске одбојкашке федерације (ФИВБ) - Велики крст.

Посвећен породици и филателији

Приватно, Александар Боричић живио је мирно у складном браку са супругом Бориславом, иначе бившом кошаркашицом. Посебно је био поносан на своје двије кћерке Александру и Ивану, које су обје са великим успјехом играле за Црвену звезду, унука Матију и унуку Валентину. Био је пасионирани филателиста и сакупљач разног "папира" историјске вриједности.

Радио је по свом, на општу добробит српске, а онда европске и свјетске одбојке. Улога, ријеч и ауторитет Александар Боричића стечени за живота, никада неће бити умањени, преноси .