Неуролог др Дејл Бредесен истиче једну једноставну навику која би могла да допринесе бољем сну и очувању здравља мозга, пише "Параде".
Најбоља вечерња навика
Др Бредесен препоручује да престанемо да једемо најмање три сата прије спавања. Сматра да на тај начин тијелу дајемо довољно времена за варење и омогућавамо му да се током ноћи посвети другим важним процесима.
"Када неколико сати прије спавања не једемо, тијело добија прилику да се одмори од варења и посвети обнови и одржавању ћелија, што је важно и за здравље мозга", објашњава др Бредесен.
Ипак, важно је нагласити да нема довољно научних доказа да престанак узимања хране три сата прије спавања сам по себи спречава слабљење памћења или развој деменције.
Зашто би избјегавање касних оброка могло да буде корисно?
Др Бредесен помиње аутофагију, природни процес којим ћелије разграђују и уклањају оштећене дијелове.
"Аутофагија је попут природног система за чишћење ћелија. Помаже им да се ослободе оштећених дијелова и штетних накупина протеина које се повезују са Алцхајмеровом болешћу", објашњава неуролог.
Међутим, иако се аутофагија истражује због могуће улоге у здрављу мозга, није доказано да избјегавање хране неколико сати прије спавања код људи подстиче уклањање тих накупина или смањује ризик од Алцхајмерове болести.
Избјегавање касних и обилних оброка неким људима може да помогне и у одржавању стабилнијег нивоа шећера у крви, као и да побољша квалитет сна. Добар сан важан је за памћење и нормално функционисање мозга.
Навике које је добро избјегавати
Др Бредесен савјетује да касно увече избјегавамо слаткише и грицкалице јер могу да изазову нагле промјене нивоа шећера у крви.
Упозорава и на алкохол. Иако након пића можемо да се осјећамо поспано, алкохол може да наруши квалитет сна. Препоручује и мање времена проведеног пред екранима, посебно непосредно прије одласка у кревет, јер свјетлост екрана и садржаји који нас узнемиравају могу да отежају успављивање.
Шта још можемо да урадимо за здравље мозга?
Након вечере корисно је отићи у лагану шетњу, која може да помогне варењу и опуштању. Добар избор могу бити и читање, рјешавање загонетки или учење нечег новог, јер ове активности подстичу менталну активност.
Др Бредесен наглашава и важност дружења. Разговор са породицом или пријатељима може да помогне у смањењу стреса и побољшању расположења, преноси Индекс.
Иако ове навике могу да допринесу општем здрављу, ниједна од њих сама по себи не гарантује очување памћења нити спречава деменцију. За здравље мозга важни су и редовна физичка активност, квалитетан сан, уравнотежена исхрана и контрола фактора ризика попут високог крвног притиска и дијабетеса.