Најтеже је пробудити се у тренутку који није усклађен са вашим унутрашњим сатом.
Утицај унутрашњег сата
Ваш хронотип, односно природна склоност организма да спава и буди се у одређено вријеме, кључни је фактор. Људи се дијеле на ноћне птице, ранораниоце и неутралне типове. Ноћним птицама тешко падају рани аларми, док су јутарњи типови често одмах спремни за дан.
''Хронотип обликује циркадијални ритам, унутрашњи биолошки сат који регулише бројне физиолошке процесе, укључујући тјелесну температуру, ниво хормона и крвни притисак, као и когнитивно функционисање'', каже Синди Меј, професорка психологије и стручњакиња за спавање. Она истиче да сви људи имају циркадијалне ритмове, али да се њихово вријеме разликује од особе до особе.
Будност је обично на најнижем нивоу отприлике два сата прије уобичајеног времена буђења, што је често између 3 и 6 сати ујутру, наводи психолошкиња Шелби Харис.
''Буђење у том периоду, на примјер због раних смјена или ноћних летова, посебно је тешко'', каже Харис.
Проблем буђења из дубоког сна
Устајање из дубоког, спороталасног сна може да изазове такозвану инерцију спавања. Ријеч је о привременој ошамућености која може да траје 30 минута или дуже, а током које су могуће спорије реакције, слабије краткорочно памћење и проблеми са учењем и размишљањем, објашњава Харис.
''Дубоки сан је најзаступљенији у првој трећини ноћи, па је буђење неколико сати након што заспите обично најтеже'', додаје она.
Неуролошкиња и стручњакиња за спавање Челси Роршајб каже да се буђење у погрешном тренутку може спријечити ако себи обезбиједите седам до девет сати сна. Устајање прије него што постигнете тај број сати доводи до недостатка сна, док прекидање дубоког сна изазива инерцију спавања.
''Вријеме буђења мора да буде усклађено са вашим природним циркадијалним ритмом, што вам омогућава да спавате седам до девет сати'', поручује Роршајб.
На шта треба обратити пажњу приликом буђења
Стручњаци се слажу да је досљедност кључна.
''Одржавање истог времена буђења једнако је важно као и одлазак у кревет у исто вријеме. То ће спријечити проблеме повезане са лошим квалитетом сна, попут недовољног спавања и несанице'', каже Роршајб.
Харис савјетује да одаберете вријеме буђења којег можете да се придржавате сваког дана, укључујући и викенде, и да према томе одредите када треба да идете на спавање. Такође је важно да себи обезбиједите довољно сна јер, како каже Меј, његов недостатак отежава буђење једнако као и прекидање дубоког сна.
Харис препоручује да избјегавате притискање дугмета за одлагање аларма јер "тих неколико додатних минута доноси само испрекидан сан ниског квалитета".
Умјесто тога, покушајте да се изложите дневној свјетлости убрзо након устајања, што помаже у подешавању биолошког сата за тај дан. Ако треба да промијените распоред буђења, Харис савјетује да то радите постепено, помјерајући вријеме устајања за по 15 минута.
(Индекс)