Iako nam je nekoliko sagovornika istaklo da trenutna situacija u vezi s izborom novog visokog predstavnika nema veze s eventualnim nastavkom finansiranja, teško je ne oteti se utisku na tajming u kojem se lomi budućnost institucije.
Podsjećanja radi, Kristijan Šmit, visoki predstavnik čiji legitimitet u RS osporavaju, podnio je ostavku pod američkim pritiskom, a u toku su konsultacije o imenu novog visokog predstavnika, o čemu smo proteklih dana opširno pisali.
Inače, zanimljivo je da su na stranici OHR-a ranije detaljno izvještavali o procentima koje zemlje članice Upravnog odbora Savjeta za implementaciju mira uplaćuju u budžet za finansiranje institucije, a s tom praksom su odnedavno prestali. Budžetska godina OHR-a, inače, počinje početkom jula, a završava se krajem juna naredne godine. Prema informacijama na sajtu OHR-a, trenutni budžet iznosi 5.857.618 evra.
Na pitanje o finansiranjima za naredni period, odgovor nismo dobili jer nam je rečeno da se sve raspoložive informacije nalaze na sajtu.
Prema ranijim podacima, EU za finansiranje OHR-a izdvaja oko 50 odsto, SAD oko petinu, Japan deset odsto, Ujedinjeno Kraljevstvo oko pet odsto, Kanada četiri odsto, dok na ostale zemlje otpada ostatak, uključujući i Organizaciju islamskih zemalja. Rusija je prije nekoliko godina odlučila da izađe iz PIC-a i prestala je s finansiranjem OHR-a za koji je ta zemlja izdvajala oko jedan odsto.
Na pitanje jednoj važnoj članici UO PIC-a šta će se desiti ako SAD odluče da ne finansiraju rad OHR-a, rečeno nam je da će se "morati naći način".
Inače, Marko Rubio, američki državni sekretar, nedavno je jasno izložio princip na kojem će funkcionisati buduća spoljna politika SAD, naglasivši da će se finansirati samo one aktivnosti u inostranstvu od kojih SAD imaju konkretne koristi.
"I samo želim da podsjetim sve, naša spoljna politika je isključivo fokusirana na nacionalni interes SAD - na odbranu naše zemlje, kako njenu vojnu odbranu, tako i našu bezbjednost, ali i na našu ekonomsku bezbjednost i vitalnost naše ekonomije, naš suverenitet i našu budućnost", rekao je Rubio.
Kada je riječ o BiH, SAD imaju ekonomski interes u vidu američkih investicija za koje su zainteresovane, ali Rubio je takođe jasno naznačio da se Amerika ne želi odreći velikog spoljnopolitičkog uspjeha u uspostavljanju Dejtonskog sporazuma, zbog čega SAD insistiraju na očuvanju teritorijalnog integriteta BiH i protive se secesiji Republike Srpske.
U skladu s tom politikom čini se da SAD od OHR-a očekuju da finansiranje opravda njihova očekivanja, kad je riječ o olakšavanju pristupu američkog kapitala u BiH.
Na stranici OHR-a navedeno je da od jula prošle godine u OHR-u radi 21 strani državljanin, od kojih su 17 diplomate koje su postavile vlade njihovih zemalja, i 80 članova domaćeg osoblja.
OHR ima pet odjeljenja, i to pravno odjeljenje, političko i fiskalno odjeljenje, zatim odjeljenje za komunikacije, odjeljenje za reforme i transformaciju, te regionalnu kancelariju u Banjaluci.
