Нафта пробила 100 долара: Креће домино ефекат — гориво, храна и транспорт драматично поскупљују?

Рат на Блиском истоку, који је сада ушао у другу недјељу, озбиљно је пореметио производњу и транспорт енергената из региона кроз који пролази огроман дио глобалне нафте.

Брент је већ прескочио 100 долара по барелу, док је амерички WТИ још скупљи. Али кључно питање које сада постављају владе, компаније и инвеститори широм свијета гласи: да ли је ово само краткорочни шок или почетак новог енергетског таласа који ће променити глобалну економију?

Колико високо може да оде цијена нафте

Поједини аналитичари сматрају да тржиште тек улази у фазу озбиљне турбуленције.

Према процјени банке "Goldman Sachs", тренутни шок у снабдијевању могао би да гурне цијену нафте много више него што тржишта сада очекују.

„Ако се поремећаји у Персијском заливу наставе, цијена нафте би могла да достигне и 150 долара по барелу већ до краја мјесеца“, упозорили су аналитичари ове банке.

Проблем и логистика

Проблем није само рат, већ и логистика. Пролаз кроз Ормуски мореуз, један од најважнијих енергетских коридора на планети, готово је парализован. Кроз њега у нормалним околностима пролази око петине свјетске трговине нафтом, а сада је танкерима све теже да прођу.

Сличну процену дају и аналитичари банке "Barclays", који сматрају да би Брент могао брзо да се приближи нивоу од 120 долара по барелу ако сукоб потраје неколико недјеља.

Највећи енергетски шок од рата у Украјини

Финансијска тржишта већ пореде ову ситуацију са енергетским шоком из 2022. године, када је рат у Украјини изазвао глобалну кризу енергената.

Сада је ситуација потенцијално још осјетљивија, јер је Персијски залив срце свјетске производње нафте.

Аналитичари процјењују да би поремећаји у транспорту могли да избаце са тржишта и до 20 милиона барела дневно, што би представљало један од највећих поремећаја у модерној историји енергетике.

Енергетски аналитичар Анас Алхаји упозорава да чак и ако се рат сутра заврши, посљедице неће нестати преко ноћи.

„Чак и у најбољем случају, требало би најмање двије недјеље да се нормализује транспорт нафте кроз Персијски залив, а производња би се у потпуности опоравила тек послије два мјесеца“, каже Алхаји.

Шта то значи за цијене у свијету

Скок цијена нафте готово увијек покреће ланчану реакцију у глобалној економији.

Нафта је кључни инпут за транспорт, производњу пластике, хемијску индустрију, пољопривреду и логистику. Када она поскупи, поскупљује готово све - од хране до авионских карата.

Економисти упозоравају да би нови талас раста цијена енергената могао да изазове:

- раст цијена горива и транспорта,

- скупљу производњу хране,

- инфлацију у индустрији и логистици,

- притисак на глобалне ланце снабдијевања.

Већ сада се види да су тржишта нервозна. Владе најразвијенијих земаља разматрају чак и пуштање стратешких резерви нафте како би ублажиле шок.

Постоји и друга прогноза: шок би могао брзо да спласне

Ипак, нису сви аналитичари песимистични.

Стручњаци из истраживачке куће БМИ (дио групе Fitch Group) сматрају да би скок цијена могао бити краткотрајан.

„Очекујемо краткотрајан, али снажан скок цијена током марта, након чега би се тржиште могло стабилизовати кад се геополитички ризик смањи“, наводи се у њиховој анализи.

По њиховом сценарију, цијена нафте би након почетног шока могла поново да падне на 70 до 90 долара по барелу.

Енергетски рат који мијења свијет

Без обзира на то који сценарио ће се остварити, једно је јасно: нафта је поново постала геополитичко оружје.

Рат у Ирану показао је колико је глобална економија и даље зависна од неколико кључних енергетских рута и произвођача. Сваки озбиљнији поремећај у том систему моментално се прелива на инфлацију, индустрију и потрошаче широм свијета.

Зато инвеститори сада пажљиво прате сваку вијест из Персијског залива. Јер једно питање лебди над тржиштем: да ли је 100 долара по барелу врхунац - или тек почетак нове енергетске кризе.

()