Projekat je nastao iz potrebe da se nastavi jedan nedovršeni razgovor, a u središtu ovog intimnog, krajnje ličnog scenskog čina nije lik, već čovjek.
"Marko Janketić prvi put pred publikom govori sopstvenim imenom i prezimenom, vraćajući se odnosu sa svojim ocem, legendarnim glumcem Mišom Janketićem. Ne kao omaž i ne kao biografski pregled, već kao lično svjedočenje sina koji pokušava da izgovori ono što nije stigao ili nije umio da kaže na vrijeme", stoji u opisu predstave.
Ispovijest je ovo, navedeno je dalje, koja otvara teme odrastanja uz snažan očev autoritet, glumačkog poziva i tereta prezimena, sopstvenog roditeljstva, životnih lomova, poroka, dilema i pokušaja da se stvari promijene na bolje.
Priča je ovo o neizgovorenim rečenicama i o ljubavi koja je, uprkos svemu, prisutna.
"'Mrki - nisam ti ispričao' nije forma koja se posmatra sa distance. To je veče lične priče u kojem se briše granica između scene i života, razgovor koji je zakasnio, ali je konačno izgovoren. Priča u kojoj će mnogi prepoznati dio sopstvenih odnosa, tišina i rečenica koje su ostale u grlu, prećutane", navedeno je u saopštenju organizatora nastupa.
Režiju predstave potpisuje Anđelka Stević Žugić u saradnji sa Nikolom Zavišićem.
"Na sceni sa Janketićem nastupa i bend, a glumčeva prirodna muzikalnost i virtuoznost benda stapaju se u jedinstven scenski dijalog u kome muzika nije tu da ilustruje emociju, već da čitav doživljaj odvede na potpuno novi nivo", zaključeno je u saopštenju.
Janketić je pred beogradusku premijeru, održanu 27. marta, kazao da je ideja za predstavu dugo sazrijevala u njemu.
"Ovo je predstava intimnog, ispovednog karaktera u komunikaciji sa publikom, upakovana u kabaretski žanr. U naslovu je Mrki, jer smo Miša i ja zvali tako jedan drugog, onako iz milošte, To je predstava sa smejanjem, pevanjem i plakanjem", rekao je Janketić.
Rad na predstavi je za Janketića je bio izazov - i glumački i lični.
"Izazovno je pričati u svoje lično ime, ali to može da bude i lekovito. Ja sam pozorište čitavog života doživljavao i kao svojevrstnu terapiju, moju terapiju. To su neka naša kreativna izbeglištva, kada se skloniš u pozorište, govorim o mome esnafu, o glumcima, rediteljima. Ovde je sada nešto što je inspirisano mojom ličnom potrebom da se obračunam sa nekim događajima iz mog ličnog života", pojasnio je glumac
