MMF poslao ozbiljno upozorenje Europi: "Što kasnije krenete..."

MMF upozorava Evropu: Javni dug bi mogao drastično porasti, potrebne su hitne reforme

Evropske zemlje moraju ubrzati ekonomski rast ili smanjiti zaduživanje kako bi javni dug ostao održiv, upozorio je Međunarodni monetarni fond (MMF). Iz ove institucije ističu da će mnoge države morati provesti strukturne reforme, smanjiti budžetske deficite i preispitati javnu potrošnju.

MMF predviđa da će ekonomija eurozone ove godine porasti za 1,1 posto, dok bi u 2027. godini rast mogao blago ubrzati na 1,2 posto. Time su potvrđene ranije prognoze iz aprila.

Istovremeno, očekuje se da će inflacija u eurozoni ove godine iznositi 3,1 posto, a zatim usporiti na 2,8 posto u 2027. i 2,2 posto u 2028. godini.

Prema procjenama MMF-a, približno tri četvrtine evropskih zemalja morat će kombinovati reforme za podsticanje ekonomskog rasta s mjerama za ograničavanje javne potrošnje i smanjenje budžetskog deficita. U srednjoročnom periodu to bi značilo smanjenje deficita u prosjeku za oko 3,5 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).

Planovi fiskalne konsolidacije koje su članice Evropske unije usaglasile s Evropskom komisijom predviđaju prilagodbe u prosjeku od oko dva posto BDP-a. Međutim, MMF upozorava da to u pojedinim zemljama neće biti dovoljno.

Čak bi i provođenje postojećih planova moglo predstavljati ozbiljan izazov, s obzirom na to da osnovne projekcije MMF-a pokazuju kako u većini zemalja planirana fiskalna prilagodba neće biti dovoljna.

Posebno zabrinjava podatak da bi približno svaka četvrta evropska zemlja morala provesti mjere fiskalne konsolidacije u vrijednosti većoj od pet posto BDP-a kako bi javni dug ostao održiv.

Budući da se tako opsežne mjere u prošlosti rijetko pokazivale izvodivim, MMF smatra da će neke države morati preispitati obim svojih aktivnosti i omogućiti veći prostor privatnom sektoru.

Prema projekcijama Evropske komisije iz maja, udio javnog duga u BDP-u Evropske unije trebao bi porasti s 82,8 posto na kraju 2025. na 84,2 posto u 2026. godini. Do kraja 2027. očekuje se daljnji rast na 85,3 posto.

Situacija u eurozoni još je izraženija. Očekuje se da će javni dug ove godine dostići 90,2 posto BDP-a, što je 1,5 procentnih poena više nego 2025. godine, dok bi u 2027. mogao porasti na 91,2 posto.

Mateusz Szczurek, čelnik odjela MMF-a za Evropu, upozorio je u razgovoru za Reuters da bi javni dug mogao znatno porasti zbog dugoročnih pritisaka na javnu potrošnju.

Među glavnim izazovima naveo je starenje stanovništva, povećane potrebe za odbranom i kontinuiranu energetsku tranziciju.

Ukoliko države ne poduzmu potrebne mjere, javni dug u prosječnoj evropskoj ekonomiji mogao bi se dugoročno udvostručiti u odnosu na sadašnji nivo, upozorio je Szczurek. Dodao je da bi rast zaduženosti mogao biti još izraženiji u pojedinim zemljama srednje Evrope koje bilježe snažniji ekonomski rast.

Govoreći o održivosti javnih finansija, Szczurek je naglasio da je potrebno zaustaviti rast duga i stabilizirati ga, što zahtijeva odgovarajuće fiskalne mjere.

Što se ranije započne s prilagođavanjem, troškovi će biti manji, dok bi odgađanje reformi moglo dovesti do mnogo težih ekonomskih posljedica.

Slaba produktivnost najveća prepreka rastu

MMF ističe da je slaba produktivnost jedna od najvećih prepreka bržem ekonomskom rastu u Evropi. Zbog toga poziva vlade da uklone prepreke unutar jedinstvenog tržišta Evropske unije te povećaju ulaganja u inovacije i razvoj poslovanja.

Iako su određene reforme već pokrenute, jedinstveno tržište EU još nije u potpunosti zaokruženo. Kompanijama i dalje poteškoće stvaraju prepreke na nacionalnom nivou, koje otežavaju širenje poslovanja i pristup širem evropskom tržištu.

MMF je također pozvao Evropsku uniju da nastavi smanjivati zavisnost od fosilnih goriva i prelaziti na obnovljive izvore energije. Uz to, potrebno je dodatno diversificirati međunarodne lance snabdijevanja, posebno kada je riječ o ključnim sirovinama.

Riječ je o mjerama koje Evropska unija već provodi, ali MMF upozorava da će njihov daljnji napredak, uz reforme javne potrošnje i podsticanje produktivnosti, biti ključan za dugoročnu stabilnost evropske ekonomije.