Misija Međunarodnog monetarnog fonda objavila zaključke nakon konsultacija za 2026. godinu, uz upozorenje da su potrebne hitne reforme kako bi BiH održala ekonomski rast i približila se Evropskoj uniji.
Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da se Bosna i Hercegovina suočava s usporavanjem ekonomskog rasta, rastom inflacije i povećanim fiskalnim pritiscima, dok bez snažnijih reformi neće moći ostvariti značajniji napredak prema ekonomskom standardu Evropske unije.
U zaključnoj izjavi nakon konsultacija prema članu IV Statuta MMF-a za 2026. godinu navodi se da rast ekonomije slabi pod utjecajem viših cijena energije, slabije potražnje iz Evropske unije i povećane globalne neizvjesnosti.
Ekonomski rast usporava, inflacija nastavlja rasti
Prema procjenama MMF-a, privredni rast BiH usporio je sa 3,2 posto u 2024. na 2,1 posto u 2025. godini, dok se za 2026. očekuje dodatno usporavanje na dva posto. Istovremeno, inflacija je sa 1,7 posto u 2024. porasla na četiri posto u 2025. godini, a tokom ove godine mogla bi dosegnuti 5,4 posto.
Iz MMF-a navode da će se rast u srednjem roku postepeno oporavljati prema nivou od tri posto, ali da takva dinamika neće biti dovoljna za značajnije približavanje životnog standarda zemljama Evropske unije bez ozbiljnijih strukturnih reformi.
Među glavnim rizicima izdvajaju se slabiji rast ključnih trgovinskih partnera, dugotrajno visoke cijene energije, strožiji globalni finansijski uslovi i političke tenzije unutar zemlje.
MMF kritikuje ekspanzivnu fiskalnu politiku
Posebnu pažnju MMF je posvetio fiskalnoj politici, ocijenivši da ona i dalje ostaje ekspanzivna te doprinosi rastu budžetskih deficita, javnog duga i inflatornih pritisaka.
Konsolidirani deficit opće vlade kontinuirano raste od 2022. godine, a prema projekcijama mogao bi dostići četiri posto bruto domaćeg proizvoda u 2026. godini. Kao glavni razlozi navode se povećanja penzija, socijalnih davanja i plata u javnom sektoru.
MMF upozorava da se povećani deficiti finansiraju rekordnim vanjskim zaduživanjem. Republika Srpska zadužila se za ukupno 750 miliona eura, što predstavlja 7,3 posto BDP-a tog entiteta, dok je Federacija BiH osigurala 800 miliona eura, odnosno 3,9 posto svog BDP-a.
Zbog toga MMF poziva vlasti da se suzdrže od novih mjera koje bi dodatno povećavale deficit te da eventualne viškove prihoda iskoriste za obnovu fiskalnih rezervi.
Potrebna fiskalna konsolidacija od 2027. godine
U izvještaju se navodi da bi fiskalna konsolidacija trebala početi najkasnije 2027. godine kako bi se smanjile potrebe za novim zaduživanjem, obnovile fiskalne rezerve i osigurao prostor za prioritetna ulaganja.
MMF preporučuje ograničavanje rasta plata u javnom sektoru, racionalizaciju subvencija i transfera, efikasnije ciljanu socijalnu pomoć te proširenje poreznih osnovica kroz smanjenje poreznih izuzeća i modernizaciju oporezivanja imovine.
Valutni odbor mora ostati zaštićen
Misija MMF-a naglašava da je očuvanje aranžmana valutnog odbora i nezavisnosti Centralne banke Bosne i Hercegovine od ključnog značaja za makroekonomsku stabilnost zemlje.
Ističe se da je bankarski sektor i dalje dobro kapitaliziran, likvidan i profitabilan, ali da snažan rast kredita zahtijeva dodatni oprez, posebno kada je riječ o potrošačkim kreditima i rizicima vezanim za kamatne stope.
MMF također upozorava na spor napredak u otklanjanju nedostataka u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, što povećava rizik od stavljanja BiH na sivu listu FATF-a.
Reforme ključne za konkurentnost i evropski put
U zaključcima se navodi da Bosna i Hercegovina mora ubrzati provođenje reformi kako bi povećala konkurentnost i potencijal ekonomskog rasta. Posebno se ističe značaj Plana rasta Evropske unije, koji bi mogao pomoći ekonomskom restrukturiranju, jačanju integracija s EU i privlačenju dodatnih investicija.
MMF upozorava i na posljedice uvođenja Mehanizma za prilagođavanje ugljika na granicama EU (CBAM), koji od 2026. godine pogađa oko 11 posto izvoza Bosne i Hercegovine, posebno u sektorima aluminija, cementa, električne energije te željeza i čelika.
Zbog toga se preporučuje ubrzanje dekarbonizacije, ulaganja u obnovljive izvore energije i usklađivanje sistema praćenja emisija sa standardima Evropske unije.
MMF: Bez reformi nema značajnijeg približavanja EU
Zaključak misije MMF-a je da Bosna i Hercegovina raspolaže potencijalom za snažniji rast, ali da će za njegovo ostvarenje biti neophodne reforme u oblasti javnih finansija, energetike, upravljanja i poslovnog okruženja.
Prema procjenama MMF-a, efikasna provedba reformi povezanih s evropskim integracijama mogla bi dugoročno povećati rast BDP-a između 0,5 i jednog procentnog poena godišnje.
Autor: N1
