Ко је Мирко Оцокољић, нови тренер Партизана?
Дискретан, миран, радан - никад није желио да се гура у први план, али је увијек био ту гдје се озбиљна кошарка ствара. Данас, након одласка Жељка Обрадовића, управо је он тај који је преузео Партизан и стао позицију на коју не смије да стане па готово ниједан тренер у европској кошарци. Дакле, додајемо особинама - храброст.
Рођен у Србији и одрастао у домаћем кошаркашком систему, Оцокољић је прво изградио солидну играчку каријеру. Носио је дресове Железничара, Борца из Чачка, OKK Београда, а затим се винуо и у иностранство, играјући за клубове попут Банвита и румунског Асесофта. Био је солидан играч..
Послије завршетка играчке каријере, није напустио кошарку. Напротив, врло брзо је прешао у стручне воде и почео да гради репутацију једног од најпедантнијих и најдоследнијих помоћних тренера у региону.
Његов рад ускоро га је одвео ван Србије у Француску и Украјину. Био је дио стручних штабова великих пројеката, прво у Монаку гдје је радио у време када је клуб освајао трофеје, растао у европског гиганта и улазио у Евролигу. Прошао је и кроз АСВЕЛ, као и кроз украјински Азовмаш.
Оцокољићево име деценијама је било повезано са радом "из сијенке" – аналитиком, припремом утакмица, индивидуалним радом са играчима, беспрекорном организацијом. Зато нимало није чудно што се и у Србији, далеко од рефлектора, афирмисао кроз Удружење кошаркашких тренера Србије, гдје је годинама био генерални секретар и један од људи који су активно градили домаћи тренерски систем.
У Партизан је стигао као дио стручног штаба Жељка Обрадовића скроман, тих, али врло цијењен међу колегама. Када је Обрадовић напустио црно-бијеле, управо је Оцокољић био човек којем је клуб поверио тим у најосјетљивијем тренутку. Без помпе, без великих ријечи, прихватио је улогу привременог шефа струке - доказао да је војник клуба. Јасно је ставио до знања да зна где је дошао и колика је одговорност пред њим.
На првим конференцијама говорио је једноставно и директно о раду, дисциплини, повратку фокуса и жељи да екипа поново игра онако како Партизан мора да игра борбено, организовано, са идентитетом.
Када на све додамо огромну љубав према Партизану и то од школских дана... Чини се, прави човјек за најтеже могуће мјесто.
()