"Никада краће вријеме за упознавање опозиционог кандидата и никада већи шамар режиму гдје су изгубили своје дугогодишње бастионе попут Приједора, Прњавора, гдје нису прокинули ни у једном опозиционо оријентисаном граду и најболније од свега гдје нису успјели да убиједе ни своје људе да изађу на биралишта, суочили се са малом излазношћу и губитком повјерења међу својим гласачима. Како смо од такве позитивне ситуације за опозициони блок дошли до ступња да ако би се сутра одржали избори опозиција би изгубила и то можда никада бруталније?", истакао је Петовић.
Он је истакао да је на политичку сцену ступило чувено "Пилатовско прање руку".
"И тако данас имамо: Драшка Станивуковића који све вријеме блефира, "плаши" опозиционе редове својом кандидатуром које се и сам плаши. Њему није циљ кандидатура за предсједника, њему је циљ крв унутар СДС-а, разбијање најјаче опозиционе странке и њено миноризовање, јер управо тај пут види као пречицу до остварења свог хира – лидер "опозиције", а машта и да једнога дана придобије предсједничку фотељу", истиче Петровић.
Он истиче да је Станивуковић свјестан своје "снаге" и он одлично зна да сем Бањалуке не може направити ни у једном другом граду резултат.
"Мислите ли да нарцисоидна личност попут Драшка жели пораз, да покаже своју немоћ и слабост? Наравно да не!
Он ће до самог краја витлати у опозицији и на крају ће изаћи са ставом – ево ја се жртвујем зарад свих, не желим да ја будем камен спотицања опозиције, ја сам невин и нисам одговоран за распад!", истиче Петровић.
Додаје да Станивуковић, док не изговори ту реченицу, мора још да мрцвари, срозава и урушава државотворни СДС те да му је на крају то му је основни циљ ове блеферске игре.
"Да је дотични сигуран у побједу, да зна да има највише шанси, мислите да би он чекао, да би преговарао? Не, прогласио би кандидатуру и не би трепнуо! Не занима њега опозиција, не занимају њега ни промјене, занима га само сопствени осјећај моћи којим лијечи своје комплексе и којим би уколико би добио још већу функцију био деструктивнији по народ и од самог Милорада Додика", рекао је Петровић.
Истиче да, са друге стране, ако професор Бранко Блануша планира да и даље дозвољава да га Драшко Станивуковић вода около, наоколо, нема се чему надати.
"Ако се професор не спусти међу народ, да погледа тај народ у очи, да стисне руку домаћину, увјери се на лицу мјеста како народ живи, посјети села, градове, изађе из просторија странке и прокрстари Републиком Српском, нема се чему надати. Неће преговори са Станивуковићем и бесмислене конференције за медије донијети побједу, већ рад на терену.
Ако професор не буде хтио да саслуша своје најјаче људе, доказане вишеструке побједнике, ако је њему Драшко Станивуковић битнији од једног Милана Миличевића, Јовице Радуловића, Љубише Петровића и осталих, немамо се чему надати.Најјаче упориште СДС-а је у Бијељини, али када је посљедњи пут професор посјетио Бијељину?", истиче Петровић те додаје:
"Морамо бити искрени, у овом тренутку се професор Бранко Блануша вратио неколико корака назад.
Није недостижно да се врати на стартну позицију и отпочне трку часно и поштено, али сат откуцава, вријеме пролази и ако се курс и став не промјене што прије, немамо се чему надати!Није још увијек касно, али ако се нешто не предузме ускоро ће постати!Од мене толико!
Нека послије овога ја будем реметилачки фактор, издајица, овакав или онакав, али нећу себи дозволити да ћутим над пропашћу која нам свима дише за вратом!
//
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу .
