Дошао је на идеју да управо у њима један дио године узгаја трешње, воће које једне године роди па прероди, а друге је обере мраз и хладноћа. Саднице је, прича, набавио у Грчкој.
„ Онда сам тражио те сорте које имају рану епоху дозријевања . Изабрао сам сорте нимбус, свич аријана и ред пацифик тако да имамо те три сорте које су нове , нису из БиХ па морамо да испитамо како ће се понашати у тим условима , на супстратима“, рекао нам је Невенко Гранолић, органски произвођач.
Трешње су засађене зимус и у одличном су стању.
На овој локацији у бањалучком насељу Мотике засађено је око 1000 стабала трешања. Први род очекује се на прољеће.
Ресорно министарство препознало је Невенков подухват као иновацију коју би и финансијски требало подржати. Подршку су му пружили и стручњаци са Пољопривредног факултета.
„ То је једна новина, не само за нас овдје. Мислим да је први засад у Европи за који ми знамо и са којим контактирамо је на Универзитету у Норвешкој гдје су радили на много мањем обиму у пластичним врећама , гдје је трешња била у пластенику, није се никад износила. Резултати су били задовољавајући, принос је био добар тако да смо у контакту са тим истраживачима и покушавамо да њихова искуства пренесемо и код нас“, рекао је проф. др Миљан Цветковић, Пољопривредни факултет УНИБЛ.
О приносима је за сада тешко говорити јер је у питању органски узгој, а уз то су присутни други изазови. На органскима трешњама у саксијама обављена је и љетња резидба. Чека се само захлађење и њихова селидба у пластенике.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу .
