Neke priče počnu sasvim obično, a onda gotovo neprimjetno, prerastu u iskustvo koje zauvijek pamtimo.
Za Tijanu iz Beograda jedno vikend kampovanje sa društvom na Magliču trebalo je da bude tek kratki bijeg od svakodnevice. Umjesto toga, postalo je početak neobičnog niza događaja u kojem su glavnu ulogu imale - zmije, prenosi Kurir.rs.
Bio je 16. avgust i njen rođendan. Dok je stajala ispred šatora i čekala drugaricu da se spakuje, krajičkom oka ugledala je nešto crno kako juri prema šatoru - zmiju.
Vrisnula je. Društvo je pritrčalo. Vadili su stvar po stvar iz šatora, dok nisu pronašli životinju, izbacili je iz istog, a ona je otišla u rijeku Ibar.
Mislili su da je tu priča gotova...
Završili su sa pakovanjem, ostavili stvari na livadi i otišli da planinare. Uveče su se vratili po po torbe i krenuli za Beograd.
A sa njima je pošao i nezvan gost koji se uvukao u Tijaninu torbu.
Zmije su joj oduvijek bile najveći strah... Nije ni slutila da će se samo tri dana kasnije sa tim strahom suočiti... 1:1!
U noći između 18 i 19. avgusta spavala je u svom novom stanu na Novom Beogradu kada ju je iz sna probudio snažan pritisak oko vrata.
- Samo me budi iz sna pritisak na vratu kao da me neko davi. Kako sam ležala, podigla sam se mahinalno da bih skinula to nešto sa vrata. U tom momentu ne razmišljam šta je to. Naravno, nikada ranije nisam ni pipnula zmiju samo prstima, a kamoli da znam kakav je osjećaj pod rukama... trudim se da to nešto da skinem, a to se tako stislo oko mog vrata kao lijana kad se onako ureže u stablo i pritom se ona obmotala oko mog vrata - priča Tijana i dodaje:
- Upadam u paniku i jedina misao mi je da se spasim, da skinem to nešto sa sebe i da pobjegnem. Hvala Bogu, ona se uplela u moju kosu i zbunila, jer ja sam nju i grebala i čupala, i svoju kosu počupala, i sebe izgrebala samo da je skinem - priča.
Pobjegla je u kupatilo. Tek iza zatvorenih vrata postala je potpuno svjesna onoga što se dogodilo.
- Ježim se, lupa mi srce, ne znam šta da radim, jer je to usred noći, sama sam. I kažem sebi: "Smiri se, polako, biće sve u redu, diši." I razmišljam, kad sam već u kupatilu, šta da uradim da dobijem na vremenu da bih se smirila. Kažem: "Pa ajde, uđi i operi kosu." Mislim, to sad možda djeluje smiješno, ali je meni u tom momentu jako značilo jer me je ta voda dodatno opustila - objasnila je.
