Od gastarbajtera do legende borilačkih sportova: Porodica iz BiH izborila se za uspjeh

Kada njegovij učenici puste pesnice u ringu, Mladen Šteko mora duboko da udahne. On je trenerska legenda, i sam nekadašnji višestruki svjetski prvak u kik-boksu. Tokom godina u svom voljenom borilačkom sportu, Šteko je naučio da podnosi udarce - i tako se izborio za uspjeh. 

Više od 20 svjetskih šampiona iznjedrio je zajedno sa svojim bratom Pavlicom (52). Dva Steko-studija u Minhenu su njihova. Oko 3000 članova tamo sedmično oblikuje svoja tijela. Samo mali dio njih, oko 50, učestvuje u zvaničnim mečevima.

„Kod nas je uvek bio jak naglasak na fitnesu“, kaže Šteko.  Porodica Šteko došla je kao klasična gastarbajterska porodica u Minhen i izborila se za uspjeh. 

„Kod nas treba da se osjećaju prijatno i žene.“ To znači: ko se ne ponaša kako treba - leti napolje. „Tu sam strog“, kaže Šteko. Posvećenost, angažovanost i čvrstina - to su braća naučila od oca Ivana, koji je 1989. osnovao prvi studio. 

„Jedna od prvih stvari koje mi je Mladen rekao bila je upravo to: ako želiš da postigneš nešto u životu, moraš da radiš za to“, priča Oskar Plasene (24). Ovaj svjetski prvak kao dijete je pobjegao iz Iraka u Minhen - i završio kod Štekovih. 

Mladen je odrastao u Tomislavgradu, u Bosni i Hercegovini, kod bake. Njegovi roditelji su već tada otišli u Minhen da zarade novac. „Klasična gastarbajterska priča“, kaže Šteko. 

Otac Ivan je 1982. okupio cijelu porodicu u Minhenu, iako je već bio narušenog zdravlja. „Roditelji su mi bili stranci. Moja baka je bila moja prava figura oslonca, što je za moju mamu u početku bilo teško“, kaže Šteko. Ivan je svoje sinove rano poslao na taekwondo, karate i džudo. Kasnije su prešli na boks i kik-boks. 

Od gastarbajterske priče nastala je priča o uspjehu. Danas Šteko ima 16 stalno zaposlenih i među najpoznatijima su u Minhenu. Njegov nećak Ivan (25) sve više ulazi u posao. 

Mama Anđa stoji za pultom. „Šta da radim sama kod kuće?“, kaže kroz osmjeh. Supruga Anita je uvijek negde u hodnicima, zauzeta poslom. Njegove tri ćerke takođe imaju bokserski gen u krvi. Marijela (20), najstarija, bila je na dobrom putu da krene očevim stopama, ali posljednjih mjeseci je krenula drugim putem i trenutno radi kao model u Parizu. Valerija (15), s druge strane, i dalje je u bokserskom poslu. Možda će jednog dana čak stići i do Olimpijskih igara.

Propuštanje Igara u Sidneju 2000. godine jedan je od Štekovih rijetkih poraza. Ipak, nije bila njegova krivica. Kvalifikovao se, ali je neposredno prije toga slomio ruku. Sva njegova čvrstina je tada bila beskorisna.

Pandemija korone bila je posljednji veliki test: „Ali i to smo prošli“, kaže Šteko, koji svaki dan otvara veoma rano, a zatvara veoma kasno. A šta još?

„Ne moram da jedem pozlaćeni biftek. Srećan sam ako su svi zdravi i ako imamo krov nad glavom.“