Fiskalni prostor vlada sada je znatno više ograničen, zbog čega su izdvajanja za pomoć privredi i građanima smanjena na samo 0,1 odsto BDP-a na nivou evrozone, dodaje se u analizi.
Stopa javnog duga u evrozoni su na početku obje krize bile na sličnom nivou od oko 89 odsto BDP-a, ali uslovi zaduživanja danas su znatno teži nego u 2022. kada su bili na istorijskim minimumima.
Visoke kamatne stope i veće premije na rizik znatno poskupljuju refinansiranje duga u ovoj godini, napominje se u tekstu.
Pored toga, strukturni budžetski deficit evrozone u 2026. godini iznosi 3,3 odsto BDP-a, naspram 2,6 odsto prije krize 2022, dok su budžeti dodatno opterećeni planiranim velikim izdvajanjima za odbranu i infrastrukturu u Njemačkoj i drugim članicama organizacije NATO, navodi ECB na svojoj veb stranici.
Aktuelne mjere državne pomoći ove godine podrazumijevaju uglavnom privremena smanjenja poreza na energiju, niže stope PDV-a i ciljane subvenicije za gorivo i struju, a one su značajno skromnije nego 2022. godine.
Evropska centralna banka apeluje na vlade u evrozoni i upozorava da sva buduća podrška zbog rata na Bliskom istoku mora da bude privremena, strogo ciljana i prilagođena najugroženijim slojevima društva, kako se ne bi ugrozila fiskalna stabilnost evrozone. Tanjug
